Да ли треба да будемо забринути због најновијег извештаја америчке Националне обавештајне агенције који је ових дана разматран у Сенату? У расправи се додуше Балкан није помињао, али јесте у документу, и то са две реченице.
„Западни Балкан ће, готово је сигурно, бити под одређеним ризиком од насиља ниског нивоа и могућег отвореног војног сукоба током 2019. Русија ће настојати да искористи етничке напетости и високе нивое корупције како би спречила да се земље овог региона крећу ка ЕУ и НАТО-у“, дословно је написано у извештају.
Коментаришући наводе из извештаја, аналитичар Александар Павић прво указује на погрешан, или, како је приметио, злонамеран превод ове две реченице које је објавио један београдски дневник, а који је навео да ће „могући оружани сукоб у 2019. години на Балкану иницирати Русија потпиривањем етничких тензија“…
Апсолутно се нигде у извештају Русија не помиње као иницијатор оружаног сукоба који би потпирила етничким тензијама, наводи Павић, додајући да је то — лажна вест.
Наш саговорник указује да је оно што заиста пише, а то је могућност војног сукоба, реалност из простог разлога што о томе говоре амерички званичници.
„Постоје добре шансе за то јер се Америка појављује и као паликућа и као ватрогасац. Ако они буду инсистирали, притискали да Србија и РС уђу у НАТО и да се по сваку цену постигне неки договор о Косову, наравно да су онда веће шансе за избијање конфликта. Значи, то највише зависи од понашања Американаца, а онда и осталих западних сила које овде имају војну, медијску и финансијску премоћ на терену“, указује Павић.
На питање каква је ту улога Русије, он напомиње да је, као и улога Кине, она за САД, на целој земаљској кугли, негативна. Оне су у новој америчкој доктрини означене као стратешки непријатељи, односно супарници, пошто једине могу да парирају Америци на глобалном плану. Тако да ни Балкан, каже он, није изузетак.
„И на Балкану је Русија виђена као, како они то воле да кажу, малигни фактор. То је тако у очима оних који желе да Америка остане и даље империја која влада светом и која има право да се уплиће у односе по целој земаљској кугли“, наглашава Павић.
Констатацију да су од 42 стране извештаја само две реченице посвећене Балкану, саговорник Спутњика не види као мањак интереса за Балкан. Напротив.
„Унутар Европе у извештају су издвојени само Балкан, Турска и Велика Британија због „брегзита“. По томе произилази да су управо то главне неуралгичне тачке и уз то, наравно, руски и кинески утицај у Европи. То чак и није ништа ново. У августу је одлазећи амерички функционер задужен за Европу и Евроазију, Вес Мичел, навео Балкан, заједно са Украјином и Грузијом, као места која су на првој линији фронта у борби против руског утицаја“, напомиње одличан познавалац америчке политичке сцене.
На питање да ли то значи да треба очекивати њихове додатне притиске на Србију и Републику Српску, Павић нема дилему: Апсолутно!
„Зато што сматрају да су завршили посао са Македонијом, а Црна Гора је угурана у НАТО, сада су остали још само Срби, једини које кваре НАТО идилу не само у овом делу Европе, већ практично у целој Европи. Сада ће све снаге бити стављене на разне врсте притисака на РС и Србију да се угурају у НАТО, или да се како-тако вежу за НАТО, ако баш не могу да се угурају“, сматра он објашњавајући да је то заокруживање НАТО-а Америци неопходно како би направила јединствен фронт према Русији.
Када кажу да је могућ оружани конфликт на нижем нивоу, шта то значи са америчке тачке гледишта?
Одговарајући на то питање Павић каже да нижи ниво може да буде много тога, од терористичких напада до нереда који су изазвани па мора да реагује полиција или војска. А Американци су, додаје он, мајстори у томе и знају како се то ради.
„Могу опет да радикализују стање на Косову и Метохији. Могу да натерају РС да реагује ако уставни суд БиХ буде прихватио иницијативу Бакира Изетбеговића да се оспори име Републике Српске која је већ рекла да ће, ако до тога дође, сазвати посебну седницу и реаговати. Онда неко у централним институцијама у Сарајеву, уз подршку западних земаља, може да каже како РС разбија Дејтон и да пробају да примене неке репресивне мере. Постоји читава палета мера које они могу да ураде“, каже саговорник Спутњика и додаје:
„Важно је напоменути да прст који треба да притисне то дугме није у Москви него у Вашингтону, Бриселу, Лондону, Берлину, Паризу.“
И аналитичар Драгомир Анђелковић указује на чињеницу да је Балкан буре барута које се најчешће потпаљује са стране.
„Када се прича о ратовима на Балкану, то може да буде нечија тенденциозна намера да се изазива страх и хаос и то користи за геополитичке уцене и притиске. Ратови су могући, али та могућност није таква да би причали о великој вероватноћи. Ратови на Балкану произилазе из страног подметања ратова“, каже он за Спутњик.
По оцени Анђелковића, у овом случају, циљ је да се блокирају они центри моћи на Западу који су спремни на сарадњу са Русијом и да се наметне атмосфера што веће тензије, односно да се мобилишу снаге против Русије.
„Прича се да је Русија фактор који може да направи проблеме на Балкану, а ми добро знамо да Русија никада није направила проблеме на Балкану, већ су то пре свега изазивали неолиберални центри моћи на Западу који су данас у дефанзиви“, истиче саговорник Спутњика.
