Поред Београда, у врху листе градова са најзагађенијим ваздухом већ месецима се налазе Панчево, Ваљево, Ниш и Смедерево, а за њима у региону не заостају ни Сарајево ни Скопље.
Међутим, из институција које прате ниво загађења ваздуха у Србији за Спутњик истичу да је у питању сезонско загађење, типично за грејну сезону и да ниво токсичних материја није значајно виши у односу на претходне године.
„Те концентрације из године у годину осцилирају и сваке године долази до прекорачења граничних вредности. Једне године су вредности прекорачене рецимо 80 дана, следеће 70 и слично. Не може се рећи да је алармантно повећано, али ваздух није ни бољи ни лошији у односу на претходни период“, каже Андреј Шоштерић, доктор хемијских наука из Градског завода за јавно здравље.
Зашто се јавност не алармира?
Миленко Јовановић, начелник одељења за праћење квалитета ваздуха из Агенције за заштиту животне средине, прецизира да су у последњих 10 дана вредности штетних материја 11 пута прекорачене у Ваљеву, шест пута у Нишу, а у Београду четири пута, али да ниједном до сада нису достигнуте вредности које по закону предвиђају алармирање јавности.
„Овакве вредности су нажалост уобичајене током зиме, јер због повећаног притиска и смањеног проветравања долази до нагомилавања честица. О загађујућим суспендованим честицама које настају сагоревањем фосилних горива највише се прича. За њих не постоје сатни лимити, односно средње вредносне сатне концентрације (три узастопна сата), услед чијих прекорачења закон налаже алармирање јавности“, каже Јовановић.
Он објашњава да уредба која је на снази прописује лимитиране концентрације на сатном нивоу само за сумпор-диоксид и за азот-диоксид и то уколико се региструју три узастопна сата са прекорачењима која су опасна за здравље људи.
„Међутим, када је реч о алармирању јавности, уредбом су прописане граничне вредности само за сумпор и азот-диоксид, али не и за суспендоване честице ПМ 10 и ПМ 2,5, које настају услед коришћења фосилних горива. А управо оне су често носиоци тешких метала и других опасних једињења које директно продиру у крвоток човека и које су према СЗО најодговорније за здравствене проблеме кад је у питању квалитет ваздуха“, наводи Јовановић и додаје да је и у већини земља ЕУ на снази уредба која на сличан начин регулише ову област.
Неопходна измена уредбе и мере превенције
Али за разлику од земаља ЕУ, у Србији пракса показује да су управо ове честице највећи генератор загађења, па је поред измене уредбе за побољшање ваздуха који удишемо неопходно и лоцирање извора загађења, савременије мапирање и израда просторно временских прогноза, на основу којих би могле бити и предузете одговарајуће мере превенције.
Пројекат који би тако нешто могао да омогући, израдили су уз подршку Министарства заштите животне средине, стручњаци Института за физику, Електротехничког факултета и Универзитета Сингидунум.
Он је базиран на коришћењу вештачке интелигенције и завршен је крајем прошле године, али још није почео да се примењује у пракси, каже за Спутњик др Андреј Стојић, члан тима који ради на мапирању извора загађења.
Мапирање и прогноза омогућили би управљање квалитетом ваздуха.
„Могли бисмо унапред да имамо прогнозу загађења. А онда би градске власти могле своје активности да управљају према томе, па ако се у прометним саобраћајницама у граду очекује велико загађење, могли би да изместе дизел саобраћај и да га замене возилима на електрични погон. Или да рецимо заштитимо одређене категорије становника, децу, старије, оне са здравственим проблемима, па да, на пример, не планирају боравак на отвореном“, објашњава Стојић.
Наш саговорник истиче да би дугорочно такве мапе и прогнозе могле да буду веома корисне и за градске структуре које планирају урбанизацију града.
„Могле би да се идентификују области које нису погодне за насељавање због конфигурације терена и слично. Методологија коју смо урадили била би примењива на територији читаве Србије“, каже Стојић.
