Међу 150 субјеката који су пријавили имовину је више од 100 предузећа.
Највише имовине је пријављено на територији Хрватске и реч је о пословним просторима у већим градовима — Загребу, Ријеци и Сплиту, али и о одмаралиштима и хотелима, наведено је у писаном одговору за Танјуг.
„Бројем смо задовољни, имајући у виду све својинске трансформације привредних друштава од деведесетих година прошлог века до данас. Пријаве и даље пристижу и позивамо све који имају такву имовину да наставе да је пријављују“, апелују из Дирекције за имовину Србије.
Вредност пријављене имовине за сада није утврђена, а то би могло да се зна „тек након увида у фактичко стање исте и евентуалног вршења процене од стране надлежних органа“.
Република Хрватска прва је почела да даје у закуп на одређено време имовину субјеката из Србије са могућношћу откупа.
„Друге републике, као ни Република Србија, нису посегле за таквим решењима, те не располажемо прецизним подацима да ли и на који начин располажу таквом имовином. Важно је нагласити да такво располагање, уколико постоји, није у складу ни са унутрашњим законодавством односних држава ни са ратификованим Споразумом о питањима сукцесије“, оцењују у Републичкој дирекцији за имовину Србије, пренео је Танјуг.
На основу добијених пријава Дирекција за имовину формирала је електронску базу података о имовини и уследиће уподобљавање са подацима које је у ранијем периоду прикупило Министарство финансија.
