На основу података до којих је дошао током четворогодишњег истраживања, Грајф каже да је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено минимум 800.000 Срба и око 40.000 Јевреја.
„Јасеновац је био империја смрти“, истиче Грајф.
Он додаје да је ревизионизам друго убиство жртава.
„Морамо усмерити све снаге против ревизионизма, како те жртве не би биле поново жртве. Чињенице су чињенице и не можемо их стављати под тепих, истина увек изађе на видело. Све те покушаје ревизије историје сматрам детињастим, сви они су осуђени на неуспех“, наглашава Грајф.
Главни истраживач Института за Холокауст „Шем олам“ у Израелу тврди да су у Јасеновцу жртве убијане на 57 различитих начина.
„Сигуран сам да их у Аушвицу није било толико. То је светски рекорд. Нема таквог нечег у историји човечанства“, истиче он.
Грајф додаје да не сме бити сумње о броју жртава и подсећа да је истраживање заједничке хрватско-српске комисије показало да је било 1, 4 милиона жртава.
Гостујући на телевизији „Пинк“ Грајф је рекао да је том истраживању посветио четири године и да не постоји ниједан архив који није проучио.
„Резултати су шокантни због окрутности, садизма… Ланац логора познат под именом Јасеновац, на 46 квадратних километара, шест пута већи од Аушвица, заправо је био одраз чисте окрутности. Тим усташа је уживао у својој окрутности, они су уживали у мучењу људи. Рекао бих да су они смрт довели до савршенства“, објашњава Грајф.
Говорећи о разликама између Јасеновца и Аушвица, он је навео да нацисти нису волели да им жртве буду пред очима, волели су чисту смрт, док су усташе уживале да осете патњу својих жртава.
„Ту је разлика, они су више желели да виде процес умирања жртава. То можемо да видимо из фотографија које су настале у Јасеновцу, док су Немци више волели гасне коморе, које ако нисте желели нисте морали да посматрате. То је била једна, да тако кажем, стерилна смрт“, наглашава Грајф, преноси Танјуг.
Према његовим речима, друга разлика је у томе што су Немци, осим понижавања и мучења, заправо користили физичку снагу својих жртава за рад, а у Јасеновцу је пак само патња била сврха и то патња до смрти.
