„Овде се нико не плаши грађанског рата, јер 90 одсто становништва жели промене. Нико у Венецуели није спреман да се жртвује ради диктатора који не може да понуди народу никаква решења“, рекао је Гваидо.
Политичар је додао да ће се антивладини протести наставити. „Овај покрет се не може зауставити. А они су мислили да ће нас зауставити застрашивањем“, рекао је Гваидо.
Лидер опозиције је, такође, саопштио да ће у Венецуели бити отворена три пункта преко којих ће стизати инострана хуманитарна помоћ тој земљи.
„Данас објављујемо пријем хуманитарне помоћи од међународне коалиције. Имамо три пункта за пријем помоћи: први је Кукута (колумбијски погранични град), други ће бити на граници с Бразилом, а трећи на острву у Карипском мору“, рекао је Гваидо.
Он је додао да је између 250.000 и 300.000 житеља Венецуеле у опасности да умре од глади или због недостатка лекова.
„Њима ће, пре свега, бити упућена та хуманитарна помоћ“, рекао је Гваидо и додао да ће у недељу бити објављено када ће та хуманитарна помоћ почети да стиже.
Хуан Гваидо, председник Националне скупштине Венецуеле, прогласио је себе 23. јануара за привременог шефа државе. Актуелни лидер Венецуеле Николас Мадуро је саопштио да је он уставни председник државе, а Гваида је назвао „америчком марионетом“.
За лидера Венецуеле Гваида су истог дана признале САД, као и друге државе. Вашингтон је 28. јануара увео санкције венецуеланској нафтној компанији ПДВСА, а касније је предао Гваиду контролу над делом актива Венецуеле у америчким банкама. Гваидово самопроглашење за председника признале су и европске земље, међу којима су Велика Британија, Немачка, Шпанија, Холандија и Француска. Оне су 26. јануара Николасу Мадуру поставиле ултиматум да у року од осам дана распише ванредне изборе.
Мадура су подржале Русија, Белорусија, Боливија, Иран, Кина, Куба, Никарагва, Салвадор и Турска. Генерални секретар Уједињених нација апелује да се успостави дијалог о решавању кризе у Венецуели.
