Познато је да се главни део продаје руског гаса у Европи одвија на основу дугорочних уговора који се формирају према цени нафте. Тај систем, који је настао пре више деценија, донедавно је задовољавао све играче на тржиштима. Међутим, пре пар година су у Европи почеле са радом гасне берзе. Од онда европски увозници гаса желе да формирају цену на основу вредности коју је гас постигао на тим специјализованим берзама.
Независни финансијски аналитичар и стручњак у области енергетике Дмитриј Љутјагин за Спутњик објашњава како се примењује формула за израчунавање цене руског гаса.
„’Гаспром‘ продаје гас Европи, на основу својих дугорочних уговора, где се цена формира уз примену прилично сложене формуле. И даље се цена израчунава у вези са ’нафтном корпом‘, односно имајући у виду оријентационе цене различитих нафтних деривата. Углавном се за формирање корпе узима у обзир 70 одсто дизела одређене марке и 30 одсто мазута за грејање. Цена тих нафтних деривата зависи од цене нафте која се формира на берзи, али се односи на прошлу годину. Стога, ако знамо цену нафте, можемо израчунати цену било којег деривата. Мазут и дизел су два главна чиниоца на основу којих се формира цена руског гаса који се извози у ЕУ“, објашњава Љутјагин.
Управо због сталних скокова и падова цена нафте, у постојеће уговоре, на основу којих се врши испорука гаса у Европу, почеле су да се уносе измене, односно да се урачунава и компонента која се односи на цене постигнуте на берзама енергената у време продаје. Пракса је да се на почетку године купе велике количине гаса по дугорочним говорима, а онда да се зими вишкови продају по европским хабовима, по много већој цени. Зато увозници, којима ускоро истичу стари уговори, желе да кад буду потписивали нове уговоре они буду на сасвим новим основама, имајући у виду све већу актуелност цена које се постижу на берзама и све мањи значај цена нафтних деривата.
Не може се тек тако рећи који је начин формирања цена и трговине гасом бољи.
„Не може се рећи да ли је један или други начин бољи или лошији. Мишљења сам да је добро ако буде још начина да се енергенти продају, било за рубље, доларе, венецуеланске боливаре или неке пете валуте. У Европи постоје такве берзе, а постоје и у Русији, у Санкт Петербургу. Верујем да је могуће и изводљиво ускоро повећати обиме трговине енергентима путем берзи у Русији. То је питање добре воље и спремности ’Гаспрома‘ да што више изађе у сусрет својим потрошачима, како би се флексибилније трговало“, објашњава Љутјагин.
А да руски енергетски гигант управо ради на таквим пројектима показује и чињеница да је у септембру прошле године „Гаспром“ увео електронску платформу преко које део гаса продаје Европи. Путем тог канала продато је више од две милијарде кубика гаса, а обими гаса продатог на тај начин расту и одлазе најпре у велика европска енергетска чворишта (хабове). То је за продавце било веома повољно, посебно почетком јесени, када су цене у европским хабовима биле значајно веће од оних цена које су постигнуте путем дугорочних уговора где је цена гаса формирана на основу цена нафтних деривата (прошле године је нафта била веома јефтина, па је у складу с тим била формирана цена гаса). Стога су интересенти куповали велике количине гаса најпре по дугорочним уговорима, односно ниским ценама, а за додатне количине су се обраћали „Гаспромовој“ електронској трговинској платформи, где су цене биле ниже него на осталим европским берзама енергената. Вероватно је зато нова платформа за кратко време забележила значајан успех.
У средњорочној перспективи је планирано да се продаја гаса реализује у рубљама, али се за сада на електронској трговинској платформи тргује у еврима, а не у доларима. У Русији се већ годинама ради на стварању руске берзе где ће се плаћања вршити у рубљама.
„У наредних 5 до 10 година, у садашњим условима, тешко да може бити успостављена трговина искључиво у рубљама. Цена ће бити номинована у руској националној валути, али ће сваки инотрејдер, брокер или трговац енергентима ипак користити и још једну страну валуту. У Русији се рубља користи за све унутрашње купопродајне односе. Међутим, чак и у Русији продаја гаса за рубље се реализује уз узимање у обзир курса долара или евра. Такође, морају се имати у виду порез и царина, као и цена транспорта. То су три значајна чиниоца које трејдер увек има у виду када тргује било којом сировином и формира цену“, истиче руски стручњак.
Одавно се говори да би што пре требало прилагодити бројне трговинске процесе како би се међународни обрачуни могли обављати у другим валутама, како би се избегао долар и како би се диверсификовала корпа, подсећа експерт Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник.
Наш саговорник додаје да се тај корак не може реализовати преко ноћи, јер је неопходно време и испуњавање бројних предуслова које би за почетак требало да реше правници и економисти. Продаја и куповина енергената и међународни обрачуни у другим валутама се постепено уводе у праксу и тестирају се различите могућности.
„Диверсификација и увођење других обрачунских валута води мањој зависности од долара, што свакако погодује економији било које земље, јер посредно води јачању домаће валуте. Дедоларизација има своје бројне аспекте посебно за оне државе које су годинама под тешким санкционим притиском САД. Стога је избегавање долара у трговини енергентима за Русију посебно важна и позитивна тенденција“, наглашава Пасечник.
За Русију, као великог и значајног извозника енергената, нове могућности формирања цена гаса су од виталног значаја, јер постоји могућност да се посредством електронских трговинских платформи прода гас чак и онда када не дође до обнављања актуелних дугорочних уговора.
