Литијум је најважнија сировина за електронску индустрију. Kористи се у свим акумулаторима који енергијом напајају како смартфоне и таблете, тако и електричне аутомобиле. Иако је јапанска компанија „Панасоник“ прва почела да примењује технологију производње литијумских акумулатора, највећи прерађивач овог метала је постала Кина, имајући у виду да је, у светским размерама, ова земља највећи произвођач батерија.
Налазишта литијума су концентрисана у свега неколико региона, а најпознатији су Аустралија и такозвани латиноамерички троугао — Боливија, Аргентина и Чиле — где се налази укупно 80 одсто светских залиха литијума. Кинеске компаније, како би имале што једноставнији приступ овом драгоценом металу, интензивно купују акције компанија које се баве вађењем литијума у Боливији. Кинески произвођач литијума „Тјенћи литијум корп“, купио је део чилеанске компаније СКМ и аустралијске корпорације „Албемарл“.
Ако се овоме додају и већ постојећи сопствени производни погони, долази се до податка да „Тјенћи литијум корп“ контролише 70 одсто светске производње овог цењеног и потребног метала. Кинески гигант се активно борио и за налазишта у Боливији. Компанија из Кине је практично могла да буде монополиста, али Боливија је направила другачији избор.
Немачка компанија „АЦИ системс“, омања породична фирма, освојила је симпатије и поверење боливијске стране. Требало би поменути и да су власти Немачке полагале велике наде у ову компанију. Не сме се заборавити да је Немачка један од највећих произвођача аутомобила и да тежи да редовно иде у корак са новим тенденцијама. Важна ставка је овде и то да су немачки електрични аутомобили све цењенији и зато њихова индустрија једноставно не може без литијума.
Немачке власти су уложиле много напора да убеде и приволе Боливију. Редовно су долазили представници немачког бизниса и разговарали са локалним становништвом, убеђујући мештане да ће имати бројне користи од сарадње са западним партнером. Такође, Немци су често гостили боливијске делегације и показивали им своје најновије технолошке изуме. Као шлаг на торти, министар економије и енергетике Немачке Петер Алтмајер је написао писмо председнику Боливије Еву Моралесу у ком је истакао немачку приврженост заштити животне средине. То није безначајно, јер се приликом екстракције литијума може направити значајна штета околним екосистемима.
На крају је Моралес дао зелено светло и одобрио склапање посла са Немцима. Заједнички немачко-боливијски конзорцијум требало би да почне са радом 2021. године. До краја 2022. године планирана је производња 35-40 хиљада тона хидроксид-литијума годишње. Важна разлика немачког пословног предлога од кинеског инвестиционог модела јесте, како је наведено, планирано значајно улагање у социјалну сферу и рад на побољшању животног стандарда радника. Наиме, Немци су пристали да отворе локалну производњу батерија у Боливији, па ће конзорцијум обезбедити 500-1.000 нових радних места, а посредно укупно 10.000 радних места. Кинеске компаније не виде смисао у томе да извозе технологије и скупа средства производње у државу из које црпе ресурсе, да би потом увозиле готове производе.
Да ли то значи да ће државе богате ресурсима постепено почети да отказују сарадњу кинеским компанијама због њиховог начина инвестирања, а у корист другачијим моделима из Европе?
Џоу Жунг, експерт Кинеског народног универзитета, у интервјуу за Спутњик каже да Немачка није конкурент Кини. Према његовим речима, државама у развоју су потребне крупне капиталне инвестиције. Док Немачка има технологије, Кина има капитал, каже стручњак:
„Сада се и државе у развоју труде да не стављају сва јаја у једну корпу. Многи поздрављају кинеску иницијативу ’Појас и пут‘ и уједно се надају диверзификацији извора инвестиција. У томе нема ничег етички лошег. Не верујем да ће сарадња Немачке и Боливије нарушити монопол који, што се тиче екстракције литијума, Кина свакако има. Државама у развоју је потребан капитал“.
„Немачка има технологије, али нема вишка капитала. Ако говоримо о могућностима сарадње Кине и других држава у развоју и њиховог заједничког пословања у трећим земљама, не искључујемо могућност стварања заједничких предузећа са Немачком. Уопштено говорећи, не мислим да ће се променити модел сарадње Кине са државама у развоју које су богате ресурсима. Кина има значајну компаративну предност, а то је капитал“, објашњава наш саговорник.
У краткорочној перспективи, земљама у развоју су, наравно, потребне велике капиталне инвестиције. Кина је велики инвеститор и само за последње две године уложила је 4,2 милијарде долара у вађење и прераду литијума. Ово је значајно више него што су уложиле Јужна Кореја или Јапан. Па ипак, само вађење ресурса, на дуже стазе, није исплативо за државе богате природним ресурсима. Свакако да се и њима много више исплати да праве готове производе. То је исплативо јер као и у другим браншама — што је већа конкуренција у бици за метал, то пре ће бити више иновативних производа који ће користити литијум у својим технологијама.
