Сама чињеница да је римски папа отишао на полуострво је у најмању руку атрактивна, а исламолог Дарко Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, за Спутњик каже да је можемо назвати и спектакуларном. Иако се његов претходник Бенедикт XVI срео се са саудијским краљем, не треба да чуди што се баш папа Фрања одлучио на овај потез, јер је поред екуменског дијалога са припадницима других хришћанских цркава, његов други приоритет међурелигијски дијалог, подсећа Танасковић.
„Гледано чисто теолошки, са становишта његове концепције Католичке цркве, он жели да мисију свеукупног хришћанства спусти, да тако кажемо, до нивоа човека, где су сви људи браћа, то је оно што је и сам Исус Христос заступао, да сви буду једно. У том склопу он, наравно, радикализује поставке Другог ватиканског концила, када је први пут дозвољена могућност да и нека друга веровања у једнога бога могу бити путеви ка спасењу, али наравно, не потпуни и савршени“, објашњава Танасковић.
Иако дијалог са муслиманима траје дуго, Танасковић подсећа да је био сведен на повремено ритуалистичко окупљање комисија за међурелигијски дијалог који је долазио до одређене границе која је теолошки непремостива. Он подсећа да је и папа Бенедикт XVI закључио да је такав дијалог стерилан и да не даје никакве резултате, па је покренуо дијалог културе и живота, а с друге стране политички. Теолошки је маргинализован, јер резултати не могу да се наруче.
Танасковић истиче чињеницу да је папа у Емирате отишао у, за цели Блиски исток, тешком тренутку, када хришћани много страдају, а страдају и муслимани, посебно у Јемену, о коме је папа недавно говорио на последњем анђелусу. Емирати су погодни с обзиром на то да воде активну и отворену спољну политику и нису случајно изабрани да се баш у њима дијалог с муслиманима постави на нову основу, каже Танасковић.
„Врло је занимљиво да је папу, поред престолонаследника Бин Заједа, дочекао и велики муфтија шеиф Ел Азара, каирске велике џамије, универзитета, традиционалног упоришта једног умеренијег ислама, који је далеког од сваког фундаментализма. Муфтија овим сусретом настоји да поврати углед у исламском свету, који се пре извесног времена више померио ка радикалнијим верзијама ислама“, оцењује саговорник Спутњика.
Он објашњава да је папина посета добитак за ону струју у исламском свету која се показује као толерантна и отворена, посебно према Западу, али и у односу на сам исламски свет. Дакле, онај коме папа дође у посету, у међународној заједници ће се квалификовати као неко ко је подобан за дијалог, а ова чињеница се може ишчитавати на позадини подела у исламском свету, каже Танасковић.
„Узимајући све то у обзир, а нарочито тежак положај хришћана на Блиском истоку, посебно пред евентуално разрешење кризе у Сирији, много је разлога који су навели папу на овај корак, који је спектакуларан на начин на који папа Фрања понекад изненађује и људе унутар католичке цркве. Има много логике за овај потез, иако се неки велики продори у међурелигијском дијалогу не могу очекивати“, каже он.
Танасковић сматра да је веома значајна и велика миса коју ће папа служити на стадиону „Зајед“. Очекује се да ће молитви присуствовати око 130 хиљада верника. Реч је о усељеницима из Индије и са Филипина, који су значајан део радне снаге у Уједињеним Арапским Емиратима.
Папа ће у Абу Дабију боравити до 5. фебруара, а на међународном међуверском састанку цитирао је старца Зосиму из романа Достојевског „Браћа Карамазови“.
„Храброст да се буде другачији је душа дијалога, чија је основа искреност намере. Дијалог се компромитује измишљотином која повећава растојање и сумњу. Не можете прогласити братство и онда деловати у супротном смеру. Како је говорио савремени писац, онај који сам себе лаже и своју лаж слуша, тај долази дотле да никакву истину ни у себи, нити око себе не опажа, дакле, долази до непоштовања и према себи и према другима“, рекао је папа на скупу у Абу Дабију.
