Русија отвара Србији шансу за развој

© Sputnik / NISИзградња пројекта „Дубока прерада“ у Рафинерији нафте Панчево.
Изградња пројекта „Дубока прерада“ у Рафинерији нафте Панчево. - Sputnik Србија
Пратите нас
Какву ће улогу на привредни развој Србије имати уговори склопљени приликом посете председника Русије Владимира Путина Београду. Уговорена је сарадња у науци, образовању, инфраструктури, иновацијама и дигиталној економији.

О потписаним новим пословима Србије и Руске Федерације Јелица Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала je са др Стеваном Рапајићем, научним сарадником Института за међународну политику и привреду.

Потписивани су споразуми о инвестицијама, дигитализацији, договорена је сарадња научних институција, помињало се истраживање космичког простора у мирнодопске сврхе, као и споразум о железничком саобраћају.

Турски ток - Sputnik Србија
Америка је последња препрека за највећи пројекат Србије и Балкана

Енергетика није много помињана. Међутим, руски политичари најављују финансијску помоћ за градњу гасовода кроз Србију, од Бугарске до Мађарске границе. Рапајић каже да је „Турски ток” изузетно значајан за нашу енергетску безбедност, јер Србија не може да подмири дугорочно своје потребе само из једног складишта.

„Без гаса из правца Мађарске и оног преко Украјине Србија би остала без снабдевања и не знам како бисмо презимили да није Банатског двора и залиха које ми тренутно тамо имамо. Изузетно је важно што је договорено проширење капацитета складишта Банатски двор до чак 750 милиона метара кубних, што је чак 60 одсто више него што ми сада имамо. Изузетно значи што је руски председник Путин дошао у Србију и што је о томе било речи. Успели смо да схватимо да је Русија стала иза тога да један крак ’Турског тока‘ буде изграђен кроз Србију до Мађарске. Дужина би требало да износи 403 километра. Господин Бајатовић ја изнео тврдњу да изградња почиње већ у марту ове године и да би требала да се заврши 15. децембра 2019, као и да је обезбеђено 300 милиона евра.“

Рапајић наглашава да је изузетно значајно то што је Путин рекао да је Русија спремна да уложи 1,4 милијарде долара за развој транспортне инфраструктуре, али уз гаранције земаља Европске уније које су заинтересоване за руски гас.

Наш саговорник истиче да је од потписаних споразума и меморандума, по његовом мишљењу, од изузетне важности за српску економију — поред проширења капацитета „Банатски двор“ — Споразум о употреби нуклеарне енергије, односно о сарадњи између наших и руских институција које се баве тим послом.

„Мало људи зна да је Русија један од највећих извозника нуклеарних технологија на свету. Србија може много тога да научи и наши стручњаци и наши научни радници могу да науче много у сарадњи. Росатом је концерн за развој нуклеарних технологија и у оквиру меморандума који је потписан са њим, потписана је сарадња о развоју дигиталних технологија. Ту су и иновације у сектору електричне енергије. Наши научници и наши студенти ће напокон моћи да сарађују са људима који су највећи светски стручњаци.“

Владимир Путин у Београду - Sputnik Србија
Зашто је ова Путинова посета Србији била најзначајнија до сада

Рапајић каже да привреда Србије може пуно да научи од Русије, пре свега од макроекономских стручњака. По његовом мишљењу, Србија нема дугорочно планирање економије и њен економски развој се заснива пре свега на привлачењу страних директних инвестиција кроз субвенције.

Западњаци дефинишу начин на који Русија управља својом економијом као „путиномикс“, а њиме нису одушевљени. Рапајић објашњава да је основна ствар „путиномикса“ макроекономска, односно финансијска стабилност по сваку цену, низак буџетски дефицит, ниска инфлација, низак ниво јавног дуга. Он каже да је друга ствар запосленост, односно ниска незапосленост и оно што је важно, то су редовне пензије.

„Путин је увео мере које су незамисливе, чак и код нас, а камоли на западу. У једном тренутку је смањио минималну зараду како би се избегла масовна отпуштања, али је смањио издвајање из буџета за образовање и здравство. Највише на западу му замерају то што је обезбедио да Руска Федерација има контролу над стратешким секторима привреде. Једна земља као што је Русија, светска сила, не сме да дозволи да стратешке секторе привреде препусти страним директним инвеститорима. То у пракси значи забрану приступа инвеститорима у делу привреде који су од стратешког значаја за Русију. То није само енергетика, већ и пољопривреда.“

Рапајић сматра да је Русија једна од две или три земље на свету које су стварно суверене државе и које стварно имају право и могућност да управљају својим економским капацитетима и подсећа да је то најбогатија земља на свету када су у питању природни ресурси.

„Таква земља са толиким издвајањима за војску може себи тако нешто да приушти. Србија, нажалост, под међународним притисцима под којима се налази и у процесу приступања Европској унији није у стању то да уради.“

С обзиром на то да је НИС у већинском руском власништву, ипак је то фирма која је регистрована у Србији. Намеће се могућност да би такав модел могао да се уведе и на још неке стратешке компаније. Рапајић каже да је, нажалост, остало мало значајних компанија које нису приватизоване.

Руски и српски председник, Владимир Путин и Александар Вучић, стижу на конференцију за медије у Београду - Sputnik Србија
Амерички медији после посете Путина: А зашто САД игноришу Србију

„Једна је, на пример, ’Петрохемија‘ и она ће вероватно бити приватизована у скорије време. Постоје информације су да су вођени разговори о проналажењу потенцијалног партнера за њу и да ће он вероватно доћи из Руске Федерације.“

Извоз робе из Србије је много тежи у Русију него у земље ЕУ. Рапајић објашњава да је, поред тога што је руско тржиште постало захтевно, основна разлика у логистичким трошковима.

„Трошкови транспорта до Русије су трошкови који захтевају камионски превоз. Када говоримо о транспорту у оквиру Европске уније, она је ту на 100-200 километара. Поред свега, јавља се и проблем преласка преко украјинске територије.“

Он такође наглашава да је руски извоз пољопривредних производа надмашио извоз наоружања и војне опреме, а да је за Србију од стратешког значаја да се прилагоди условима на тржишту и у складу са тим условима прилагоди структуру извоза потражњи.

„По неким проценама, Русија ће остварити прехрамбену независност већ 2024. године. Србија више неће моћи ни јабуке да им извезе, а 12 одсто од укупног извоза отпада на јабуке. Даље, имамо хулахоп-чарапе, хартију, картон и значајна ставка јесу лекови и гуме. Можда је за нашу привреду од неког стратешког значаја да извозимо више лекова, јер то Русија тражи и све више увози.“

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала