Постоји мноштво разлога због којих Русија не жели Јапану да врати та острва које је Совјетски Савез још након Другог светског рата припојио, а пре свега због стратегије нуклеарног обуздавања, имајући у виду да је гро руских нуклеарних снага базирано на копну, док је само део пројектила распоређено на подморницама.
Разлика између копнених и подводних нуклеарних система је у томе што сателити могу да уоче све те које се налазе на земљи, па чак и када се ради о мобилним системима, што омогућава потенцијалном непријатељу да их уништи и пре него што су пројектили лансирани. Управо стога су подморнице пресудне када је реч о реализацији нуклеарне стратегије „другог удара“, односно нуклеарне одмазде.
Зашто баш Итуруп?
Треба имати на уму да је за Русију Охотско море „свето место“ где су позициониране стратешке подморнице са нуклеарним пројектилима — стратегија коју је користио Совјетски Савез током Хладног рата. Међутим, проблем је у томе што је пловидба Охотским морем, које се налази између Камчатке на истоку и Курилских острва на југоистоку, зими тешка или чак немогућа без ледоломаца.
Због тога је, објашњава за Спутњик сарадник Института за Далеки исток Руске академије наука Виктор Кузминков, Русији потребна и лука која не мрзне, као и пролаз до Пацифика који је током целе године проходан, а то је залив између острва Итуруп и Кунашир, имајући у виду да је веома дубок. Управо у тим водама Русија може да сидри своје бродове и подморнице — отуда и значај Итурупа.
Поред тога, објашњава Кузминков, Итуруп има и огроман економски значај. Наиме, то острво је по површини највеће острво у групи од четири Курилска острва и чини 70 одсто укупне територије тог архипелага. Осим тога, на њему се налазе и бројни минерални ресурси, као што је на пример Ренијум, који се користи за израду млазних мотора. На Итурупу се налази 60 одсто свих резерви овог метала.
Такође, Итуруп се, поред Кунашира, помиње и у декларацији коју су Русија и Јапан потписали 1956. године (последњи важећи документ између те две земље који је условио прекид ратног стања након Другог светског рата), која подразумева да се у случају потписивања мировног споразума Јапан одриче могућности да полаже права на њих, али да у замену Русија предаје Јапану надлежност над острвима Хабомаи и Шикотан да на њима дугорочно остварује економску добит.
Не треба заборавити да су те 1956. године Русија и Јапан били на корак до решења, али је све пропало због притисака Вашингтона и претњи да неће Токију вратити архипелаг Рјукју ако Јапанци одустану од захтева да им буду враћена и друга два острва — Кунашир и Итуруп.
Какав интерес имају Американци?
Са друге стране, Кузминков истиче да је Американцима Итуруп и те како занимљив, пре свега у случају да Вашингтон заиста и иступи из Споразума о ракетама малог и средњег домета. Евентуално постављање ракета средњег и малог домета на ово острво било би веома згодно, да се на нишану држе одједном две велике претње — Северна Кореја, али и Кина.
Важност Итурупа је утолико већа, наставља Кузминков, будући да је америчко острво Гвам прилично далеко, док на Окинави живи превише јапанског становништва и стога физички нема места за постављање ракетних система. У том смислу, из перспективе САД, Курилска острва би била идеална за размештање ракетних система.
Поред тога, размештање америчких ракетних система на Курилима било би веома практично у стратешком смислу, јер би на тај начин затворили излаз Русима из Охотског мора у Тихи океан и тако би могли, поред Северне Кореје и Кине, уједно да контролишу и Русију. Свеукупно гледано, закључује Кузминков, Американцима би веома добро дошло да Јапан добије контролу над Курилима.
Подсећања ради, Јапан је у понедељак подржао Америку по питању иступања из Споразума о ракетама малог и средњег домета, саопштивши да сматра да Русија крши одредбе ток документа. Истовремено, огласила се и званична Москва, која је саопштила да је забринута због оптужби Токија, те је оценила да таква реторика може негативно да се одрази на мировне преговоре и на будући статус Курила.
