Назив документа је „Политичке и економске мере у односу на Јапан за наредни период након обнове дипломатских односа са њим“, а датиран је на 2. јун 1955. године. Документ је саставио Министар спољних послова Вјачеслав Молотов, а одобрио га је први секретар Централног комитета КПСС-а Никита Хрушчев.
У њему се наводи да „у случају да се совјетско-јапански односи буду развијали у добром смеру, могуће је почети преговоре о предаји острва Хабомај и Шикотан“. Притом, СССР је пристао да испуни ову тачку само под условом да Јапан „не буде распоређивао на својој територији стране војне базе“. Осим тога, како се наводи у тексту документа, Москва је намеравала да „ојача свој утицај на Јапан и да ослаби политички и економски положај САД“.
Скоро одмах након усвајања тог документа у јуну 1955. године, СССР и Јапан почели су преговоре о нормализацији односа, а 19. октобра 1956. године стране су потписале Заједничку декларацију, у којој се саопштава о прекиду ратног стања између две земље, о успостављању дипломатских и конзуларних односа. Такође, совјетска влада се сложила да преда Јапану острво Шикотан и низ малих ненасељених острва (која су укључена у састав СССР-а након Другог светског рата) под условом да острва буду под потпуном контролом Токија након закључења мировног споразума. Декларацију су ратификовали парламенти обе земље 8. децембра 1956. године.
Као одговор на споразум о безбедности који су Јапан и САД закључили 1960. године, СССР је поништио обавезе о предаји острва. У запису совјетске владе од 27. јануара 1960. године наводи се да ће острва бити предана Јапану само под условом да се све стране трупе повуку са те територије.
