Уочи седнице Савета безбедности УН, на којој ће се на дневном реду наћи редовни тромесечни извештај о раду мисије Уједињених нација на Косову, премијер самопроглашеног Косова Рамуш Харадинај објавио је да је Приштина прекинула комуникацију са Унмиком, незадовољан чињеницом да се у извештају шефа мисије УН наводи да је највећи проблем у односима Београда и Приштине такса од 100 одсто коју су приштинске власти увеле на робу из Србије.
Харадинај је поручио да таква оцена „није одраз истине“ и додао да је „тензије између Косова и Србије створио рат, нанесене штете и велики бол, као и нерешавање односа једним уговором о признању“. Како је навео, „док нема признања, нормално је да ће бити и тензија“.
Са друге стране, портпаролка Унмика Санам Долатшахи изјавила је да је поменути извештај пренео чињенице и поручила да Уједињене нације остају посвећене „улози да служе народу Косова у оквиру мандата повереног од стране Савета безбедности“.
Како за Спутњик оцењује новинар и публициста са КиМ Живојин Ракочевић, одлуку Харадинаја да прекине комуникацију са Унмиком треба, између осталог, посматрати у светлу чињенице да ће у јужној српској покрајини ускоро уследити избори, те је овакав потез сасвим сигурно део предизборног процеса.
Међутим, напомиње наш саговорник, то није једини разлог из ког се Харадинај, очигледно, одлучио на најекстремније могуће потезе.
„То је потпуно у складу са његовом улогом жртве и ослободиоца коју он игра готово читав свој живот. Он из те улоге не може изаћи и све оно екстремно што у овом периоду треба урадити, он то мора да уради, јер је очигледно одлучио да иде до крајњих граница које су, притом, врло опасне“, упозорава Ракочевић.
Наш саговорник додаје да треба имати на уму да је и досадашња комуникација између приштинских власти и Унмика била врло отежана и сводила се, како каже, на минимум и на морање.
„Наравно, та опструкција њихових односа је подстакнута и од стране међународне заједнице и кључних амбасадора у Приштини, који сматрају да Унмик не треба да постоји, да он нема функцију и да му треба ускратити све надлежности. Међутим, Унмик ипак постоји и како-тако функционише, а сада се очекује да Харадинај дâ Унмику неку врсту завршног ударца и да позавршава све лоше, прљаве послове који би крунисали, онако како то они виде, независност Косова“, категоричан је Ракочевић.
Упитан да ли власти у Приштини смеју себи да дозволе прекид комуникације са мисијом УН на Косову без дозволе партнера са Запада, Ракочевић каже да Харадинај то свакако ради уз подршку западних савезника, односно оних које сматра савезницима.
„Њему нико не испоставља грубо рачун за оно што је урадио, нити му грубо каже — доста је било“, примећује Ракочевић.
Међутим, како напомиње, у овом тренутку постоји и велики проблем у комуникацији између врха косовских Албанаца и америчке амбасаде у Приштини.
„Претходни амбасадор САД Грег Делави је био јако слаб и њега је демократска администрација из Вашингтона послала да, у неку руку, научи Албанце да самостално доносе одлуке. Дакле, амбасадор бившег председника Барака Обаме их је звао на разговоре и питао за мишљење. Међутим, садашњи амбасадор САД у Приштини Филип Коснет је нешто јачи и очекује да врх Косова дође по ’своје мишљење‘ код њега. Они, пак, на то нису навикнути и сада имају проблем да са њим комуницирају из угла подређеног“, указује Ракочевић.
Подсетимо, ескалација тензија између Београда и Приштине уследила је након што Косово није примљено у Интерпол, после чега су уведене таксе на робу из Србије, почео је процес формирања војске, а затим је усвојен и нови статут „Трепче“. Званични Београд наводи да ти потези Приштине све више удаљавају две стране од дијалога.
