„Зна се да ће Европска унија разматрати питање измене тзв. ’Гасне директиве трећег енергетског пакета‘. Измене подразумевају проширење одредби трећег енергетског пакета, односно законодавства ЕУ на магистралне поморске гасоводе из трећих земаља. Усвајање тих амандмана, према мишљењу Русије, значајно ће отежати реализацију и будуће финансирање ’Северног тока 2‘, о чему су много пута говорили експерти“, објаснила је портпаролка.
Она је подсетила да је став Русије да је „Северни ток 2“ од самог почетка комерцијални пројекат, чији је главни циљ да одговори на захтеве европских потрошача.
„Циљ је диверсификација рута испоруке руског гаса Европи и са тог становишта, његова успешна реализација неће допринети слабљењу, као што покушавају да представе његови противници, већ јачању енергетске безбедности Европске уније“, објаснила је Захарова.
„С тим у вези изражавамо наду да ће се земље-чланице ЕУ приликом доношења одлука водити сопственим националним интересима, интересима свог сопственог, националног бизниса и, наравно, строго говорећи, интересима главног субјекта, односно европских потрошача. Оне дефинитивно не треба да полазе од очигледних антируских инструкција које редовно долазе из Вашингтона“, додала је Захарова.
Потпредседник Европске комисије Марош Шефчович саопштио је у јануару да је Румунија, као председавајућа Савета ЕУ, изнела на разматрање нову верзију амандмана на Гасну директиву ЕУ, која би могла да утиче на „Гаспромове“ пројекте изградње морског гасовода „Северни ток 2“ и наставка „Турског тока“ у европске земље. Румунија председава Саветом ЕУ у првој половини 2019. године.
Став Немачке
Немачка канцеларка Ангела Меркел сматра да изградња гасовода „Северни ток 2“ неће довести до енергетске зависности Немачке од Русије.
„Да ли постајемо зависни од Русије због тог другог гасовода? Ја кажем ’не‘, ако истовремено диверсификујемо (путеве снабдевања и изворе енергије)“, изјавила је Меркелова новинарима у Братислави где преговара са шефовима влада Вишеградске групе — Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке.
Меркелова је нагласила и да би Украјина требало да остане транзитна земља за руски природни гас. Она је истакла да ће наставити преговоре са руским председником Владимиром Путином како би се обезбедио стратешки значај Украјине у транзиту гаса из Русије.
Шта каже Француска
Председник Француске Емануел Макрон је одлучио да не иде на Минхенску безбедносну конференцију и одбио заједнички наступ са немачком канцеларком Ангелом Меркел, пише лист „Зидојче цајтунг“, позивајући се на изворе.
Лист наводи да су се раније помињале „потешкоће са распоредом“, али „постоји утисак хлађења немачко-француских односа“. Према речима Макроновог представника Хенриха Ендерлајна, одбијање заједничког наступа је „симболичан сигнал“. Он је додао да је Макрон сада фокусиран на унутрашњу политику, што је „разумљиво“, с обзиром на ситуацију у Француској, али све је више знакова „дуготрајног отуђења“, истиче лист.
„Ово ме забрињава“, рекао је Ендерлајн.
Лист наводи да је објављено да Француска намерава да подржи ревизију Гасне директиве ЕУ која ће утицати на реализацију пројекта „Северни ток 2“.
Минхенска безбедносна конференција одржаће се од 15. до 17. фебруара.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
Немачка канцеларка Ангела Меркел више пута је истицала да Берлин тај пројекат посматра као комерцијални, али она повезује његову реализацију са задржавањем транзита руског гаса преко Украјине. Немачки министар спољних послова Хајко Мас такође је рекао да је „Северни ток 2“ комерцијални пројекат и да ниједна земља неће бити на добитку ако немачке или друге европске компаније одустану од учешћа у њему.
