Време је да Косово укине таксе, да Србија одговори на конструктиван начин, да престану провокације са обе стране, да се Београд и Приштина врате дијалогу који предводи Европска унија, и да се обе стране одважно определе за мир, оцењују у ауторском тексту за „Политику“ и приштински лист „Зери“ амерички амбасадори у Београду и Приштини, Кајл Скот и Филип Коснет.
„Ако тако урадите, оптимисти смо да можете постићи историјски споразум о нормализацији у 2019. години“, сагласни су Кајл Скот и Филип Коснет.
Амбасадори додају да ће Београд и Приштина у томе имати пуну подршку САД како би се уобличио и спровео свеобухватан споразум.
Наводе да трезвено политичко вођство које има визију може довести до свеобухватног споразума између Србије и Косова, у чијем средишту би, како тврде, било узајамно признавање.
„Тај успех би положио темеље мирније и напредније будућности свих народа у овом региону“, оцењује се у тексту амбасадора.
Председник Доналд Трамп је, подсећају, недавно писао лидерима Србије и Косова да би подстакао обе стране да „искористе тренутак и своје политичко вођство употребе за доношење одлука“ које би задовољиле интересе обеју страна.
Председник Трамп је додао и да би „било за жаљење пропустити ову јединствену прилику за мир, безбедност и економски развој“, наводе амбасадори и додају да је председник Трамп већ позвао председнике Александра Вучића и Хашима Тачија у Белу кућу да обележе тај успех чим до њега дође.
„Верујемо да је споразум могућ и надамо се да ћемо га прославити заједно с вама, баш као што славимо храброст грчких и македонских вођа“, оцењују у ауторском чланку, и додају да би креативност коју су показали лидери у Атини и Скопљу како би решили деценијски спор требало да послужи као инспирација свима у региону.
„САД нити су, нити ће прописивати како то решење треба да изгледа, али верују да мора бити применљиво, како на Косову тако и у Србији, и да мора допринети дугорочној стабилности у региону“, поручују амбасадори.
На лидерима и њиховим тимовима је, како су истакли, да се врате преговорима предвођеним Европском унијом и испитају све могућности, као и да на јасан и отворен начин комуницирају са својим грађанима — што не само да би осигурало да преговори одражавају вољу народа, већ би помогло и у превазилажењу стрепње и сумњичавости.
У чланку се оцењује да недавни кораци и Београда и Приштине, због којих напетост расте, морају престати да би уопште постојала нада у постизање трајног мира, напретка и правде у региону.
„Уколико две стране не искористе ову прилику, ризикују да пропусте најбољу прилику за читаву једну генерацију“.
Трајан и применљив компромисни споразум је у интересу обеју земаља, а дугорочна стабилност и просперитет Косова и Србије зависе од повратка дијалогу предвођеном ЕУ и храбрости да се превазиђе прошлост и гради заједничка будућност.
