Уместо слављења олимпијског духа, у Сарајеву су синоћ преовладали локални анимозитети. Било је на отварању ЕЈОФ-а много аплауза и много звиждука, каже председавајући Председништва Милорад Додик, који је приметио аплауз „косовској“, али и звиждук делегацији Србије.
„Што се мене лично тиче, ја сам имао обавезу као председавајући Председништва да се обратим том скупу и то сам прихватио. Верујем да за оно што сам рекао и учинио није било разлога за незадовољство, а они који су урадили тако нешто — то је њихово опредељење. Желим да Игре протекну у најбољој могућој атмосфери и да након седам дана, у петак, имамо иза себе одличну манифестацију, и то је оно што је најважније“, рекао је Додик.
Премијер Српске Радован Вишковић истиче да на таквом догађају такав гаф довољно говори сам за себе. Вишковић каже да је сматрао да је ЕЈОФ добра прилика да се покаже да могу бити реализовани заједнички пројекти и афирмисани сви потенцијали.
„Ово је била прилика да наше туристичке и остале садржаје презентујемо, али смо изгледа довољни сами сами. Понављам – тамо где престаје разум, почиње БиХ“, каже Вишковић.
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић истиче да је Сарајево тесно и да не прихвата никог другачијег и другог, и да зато постоји толики отпор људи из Републике Српске према њему.
„То је Сарајево, тесно, скучено, неспособно да прихвати испружену руку, неспособно да разуме да постоје ствари, моменти и догађаји када не треба да показујете лошу страну свог лица или ону ружну страну медаље. Оно што је важно јесте да је Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ, српски члан Председништва, свој посао одрадио онако како то треба, као што то и раде озбиљни државници“, рекла је Цвијановићева.
Да је Додиков говор са порукама мира, уважавања и толеранције заиста био достојан највећих политичара и свјетских лидера, сматра социолог Сања Влаисављевић, која истиче да је синоћни звиждук упућен легитимно изабраном председавајућем Председништва нешто најскандалозније што се могло десити у Сарајеву.
„Реч је о еклатантном примеру излива национализма и, морамо се сложити, излива бошњачког национализма. Неки кажу да је то напросто нетачна дефиниција и да није тачно да је реч о томе, па хајде да онда да се нашалимо — дошли Срби у Сарајево да направе диверзију и да звижде Милораду Додику. Ако њега не можемо прихватити, онда имамо проблем очито и са прихватањем Срба у БиХ, јер они су дали њему већински глас“, сматра она.
А још већа брука од синоћњег звиждања јесте данашња тишина и апсолутни недостатак осуђивања оног што се десило, истиче Влаисављевићева.
И јесте Сарајево притисла тишина, али не и друштвене мреже. Један од најцитиранијих постова јесте и онај новинарке и чланице СББ-а Санеле Прашовић Гаџо, која је истакла да се срами Сарајева.
„Дошли сте на гранде спортски догађај, а не у Чевљановиће“, додала је Гаџова, која звиждање Додику оцењује примитивизмом, а њему, каже, свака част што је до краја одржао говор и отворио ЕЈОФ.
