„Надамо се да ће Беч моћи да подстакне Кијев да се понаша цивилизовано и да се придржава својих обавеза према ОЕБС-у. У противном ће кредибилитету Организације и њеним стандардима бити нанета непоправљива штета“, рекао је Карасин.
Он је додао да је Русија и сада спремна да пошаље представнике који би пратили украјинске председничке изборе у оквиру мисија ОЕБС-а за људска права и Парламентарне скупштине ОЕБС-а.
„Праћење изборних процедура у државама-чланицама ОЕБС-а је једно од важних подручја њеног рада, пре свега Биро за демократске институције и људска права. Парламентарна скупштина ОЕБС-а и друге међународне организације такође прате изборе. Русија увек учествује у посматрачким мисијама које успоставља ОЕБС и покушава да максимално искористи квоту додељену нашој земљи“, објаснио је Карасин.
Он је рекао да се Москва нада да ће пре или касније у Украјини наступити отрежњење и на власт доћи политичари који ће бити способни да одговарају за преузете обавезе и реално процењују ситуацију. „Желим да верујем да у Кијеву ипак неће превладати политика конфронтације, већ конструктивног дијалога са Русијом“, истакао је Карасин.
„Спремни смо за прагматичну сарадњу са Украјином на основу основних интереса наших народа, а не конјунктурних, тренутних калкулација одређених кијевских политичара“, рекао је дипломата.
Забрана Русима да прате председничке изборе у Украјини је кршење обавеза Кијева у оквиру ОЕБС-а, и Москва ће чекати објашњење ситуације од ове организације, додао је он.
Карасин је подсетио да је „већ на почетку предизборне кампање кијевска власт изјавила да неће дозволити акредитовање Руса као међународних посматрача у саставу тих мисија“.
„Штавише, украјински граничари добили су наређење ратоборног Петра Порошенка да не пуштају преко границе наше грађане које је званично изабрао сам ОЕБС. С друге стране, Верховна рада је хитно унела амандмане на постојећи закон који, у принципу, забрањује руским држављанима да прате све изборне процесе у Украјини“, објаснио је Карасин.
„Очигледно је да је то директно кршење обавеза у Украјини у оквиру ОЕБС-а. Апеловали смо на ОЕБС за објашњење“, нагласио је он.
Председнички избори ће се одржати у Украјини 31. марта. Предизборна кампања почела је 31. децембра, а истог дана је почело подношење кандидатура за председника Централној изборној комисији. Комисија је завршила пријем докумената за упис кандидата 3. фебруара и 8. фебруара објавила потпуни списак кандидата — за место председника претендују рекордна 44 кандидата.
Према истраживањима јавног мњења, у протеклих неколико месеци на челу председничке трке налазила се лидерка странке Отаџбина, председничка кандидаткиња Јулија Тимошенко, али ју је у јануару у председничкој трци заобишао забављач Владимир Зеленски. Рејтинг шефа државе Петра Порошенка, према анкетама, износи око 14 одсто.
Врховна рада Украјине усвојила је закон који забрањује представницима Русије да раде као посматрачи на изборима у Украјини који ће се одржати 31. марта. Директорка Канцеларије за људска права ОЕБС-а Инхибјерг Солрун Гисладотир изјавила је да је забрана уласка грађанима Русије за праћење председничких избора у Украјини без преседана и у супротности са обавезама свих држава-чланица ОЕБС-а.