Томе у прилог говори и састанак америчког државног секретара Мајка Помпеа са мађарским званичницима у Будимпешти, у склопу европске турнеје током које посећује и Словачку, Пољску, Белгију и Исланд.
Наиме, медији преносе да је Помпео на будимпештанском састанку говорио о значајном повећању утицаја Русије на међународној сцени и поручио да „не можемо да дозволимо Путину да посеје раскол између пријатеља у НАТО-у“.
Међутим, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је на заједничкој конференцији за новинаре са америчким државним секретаром оценио да „постоји лицемерје западних земаља према Русији“ и додао да сарадња са Москвом Будимпешти не смета да буде поуздан савезник Вашингтону и Бриселу.
На питање да ли Америка може да промени јаке ставове појединих европских држава када је реч о сарадњи са Руском Федерацијом, Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду каже да је такав притисак Америке донекле очекиван, с обзиром на то да се у свим стратешким документима САД и НАТО наводи да „руска енергетска стратегија или политика представља претњу америчким националним интересима“.
То дакле није ништа ново, а последњи пут смо такве закључке видели после самита НАТО-а у Варшави, каже Пророковић.
„Такође, видели смо и притиске који су се својевремено одиграли поводом ’Јужног тока‘, али и поводом ’Северног тока‘, и било је сасвим логично да се нешто тако настави. Наравно, остаје да се види колико ће то имати ефеката у пракси, јер и поред свих америчких стратегија и закључака НАТО-а, Вашингтон није успео да спречи завршетак ’Северног тока‘. Штавише, данас видимо да се отпочиње са реализацијом ’Северног тока 2‘, а уместо ’Јужног тока‘ завршен је ’Турски ток‘, иако је Турска чланица НАТО-а, а до јуче је била и стратешки партнер САД“, објашњава Пророковић.
Околности су у великој мери промењене, а маневарски простор за Стејт департмент и његове иницијативе је значајно сужен, додаје наш саговорник.
„Зато претпостављам да ће у наредним месецима бити много оштре реторике, али и мало конкретних потеза којима се у том смислу може спречити неповољан развој ситуације за Сједињене Америчке Државе“, оцењује Пророковић.
У осврту на изјаву мађарског министра спољних послова Петера Сијарта, који је на заједничкој конференцији за новинаре са америчким државним секретаром Мајком Помпеом рекао да „постоји лицемерје западних земаља према Русији“, Пророковић каже да Сијартову реакцију не би превасходно везивао за пријатељство Мађарске са Русијом, већ за остваривање мађарских националних интереса.
„Виктор Орбан је био прилично активан у процесу реализације ’Јужног тока‘, рекао бих чак и да је имао много тврђе ставове него Бугарска и Србија. Мађарска је предузела низ радњи да се ’Јужни ток‘ на њеној територији заврши, убеђена да ће једног дана тај пројекат бити приведен крају, иако је он у међувремену суспендован. Мађарска дакле види Русију као стратешког партнера у осигуравању енергетске безбедности и ту никаквих промена неће бити јер немамо никаквих назнака да Мађарска може да води другачију политику“, примећује Пророковић.
Такође, како додаје, министар Петер Сијарто је охрабрен завршетком „Турског тока“, што треба да буде путоказ и за Софију и за Београд да не попуштају под притисцима.
„Када је својевремено инициран ’Јужни ток‘, ЕУ се огласила са тим Трећим енергетским пакетом и успела да спречи реализацију тог пројекта. Сада су са ’Турским током‘ све те правно формалне ствари завршене, а ЕУ нема правно формалне механизме да заустави продужетак ’Турског тока‘ ка Мађарској, а преко Бугарске и Србије. Такође, важно је нагласити да то више није некакав хипотетички пројекат, јер ми више не говоримо о извориштима негде далеко у руској степи. Наш прикључак је сада у Једрену, на Балкану, и ми то можемо да завршимо најкасније у наредне две године“, категоричан је Пророковић.
Управо из тог разлога је, сматра наш саговорник, маневарски простор САД за опструкцију пројекта доста ужи, а наше могућности да трпимо притисак који ће уследити — много шире.
На питање да ли ће све то значити чвршће, стабилније и још боље односе наше земље са Руском Федерацијом, Пророковић одговара:
„Да, свакако. Тако ће бити и у случају Мађарске и Бугарске. Међутим, ствари треба ипак гледати из друге равни, јер то није питање само наших односа са Русијом, већ је пре свега питање наших националних интереса и дугорочног осигуравања националне безбедности“, закључује Душан Пророковић за Спутњик.
