Како је Министарство навело, у предлогу курикулума, који је објављен на јавној расправи крајем 2018. године, а који је урадила радна група састављена од експерата, то дело се није налазило, уз напомену да је курикулум израђен на основу мишљења Хрватске академије наука и уметности, Института за језике, Филозофских факултета из Загреба и Ријеке и Факултета организације и информатике, преноси Н1 Загреб.
„Број наслова у попису обавезне лектире је битно смањен у односу на постојећи план и програм, што отвара пуно већу слободу наставнику за избор дела за целовито читање. С пописа класичних хрватских и светских књижевних дела наставник аутономно бира додатна дела за целовито читање, а дела савремене књижевности наставник бира потпуно самостално, узимајући у обзир интересе ученика, како би развили навику читања“, наводи се у саопштењу.
У саопштењу се додаје да ће Министарство урадити истраживање међу учитељима разредне наставе, учитељима и наставницима хрватског језика о томе која књижевна дела би одабрали за целовито читање, а у складу са критеријумима наведеним у курикулуму.
У Хрватској је објављен нови списак школске лектире, а посебно негодовање изазвало је избацивање „Дневника Ане Франк“, због чега је покренута петиција да се она врати на списак обавезне лектире.
Осим тог дела, деца више неће морати да читају „Ловца у житу“, „Неподношљиву лакоћу постојања“ и бројна друга домаћа и страна савремена остварења, а због те одлуке побунило се и Хрватско друштво писаца, поручивши како је попис лектире „кафкијанска ноћна мора“.
