За мање од десет сати две дијаметрално супротне изјаве премијера самопроглашеног Косова Рамуша Харадинаја. На оштро интонирано писмо Вашингтона Приштини да укине или суспендује таксе на српску робу, он је јуче замолио САД да има разумевање и остао тврд у ставу да нема тих санкција које могу да га натерају да укине таксу, док год Београд не призна независност Косова. Већ јутрос је прилично смекшао по истом упозорењу Вашингтона да не искључују ни могућност преиспитивања других, а не само безбедносних облика сарадње са Приштином, ако таксе не буду враћене.
Показао је спремност да на дневни ред седнице Владе стави питање суспензије такси на робу из Србије, ако то неко од министра предложи. Значи, он не мора да попусти, али ако већина одлучи другачије, ето такси у рикверц.
Да ли је у међувремену стигло додатно усмено „прецизирање“ каква би казна могла да стигне Приштину, а Харадинај нашао излазну стратегију из проблема са САД, тако што би код домаће публике своју доследност капитализовао политичким поенима? Или је можда све унапред режиран сукоб Приштине и Вашингтона? Да се Београд одобровољи због први пут исказане наклоности заговорника косовске независности и призове за сто после „мукотрпног“ враћања такси, док у исто време Приштина отвара нове проблеме, од формирања косовске војске до отимања Трепче.
Доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић сматра да је Харадинај постао свестан да би, уколико даље буде љутио Америку, то по позицију Приштине могло да има несагледиве последице.
На питање каква би казна могла да стигне Приштину за даљу непослушност, Сурлић сматра да је ризик приличан, с обзиром на то да је Вашингтон највећи заговорник косовске независности.
„САД су до сада показивале највећу подршку у лобирању косовске независности. У овом случају, највећа казна за Косово било би пасивизирање САД на међународном плану, а то значи да Косово остаје трајно спорна територија без чланства у међународним институцијама, без могуће финансијске подршке Америке. Напросто, главни ментори косовске независности могу да постану индифирентни према ситуацији на Косову и у Приштини, а то може да има несагледиве последице по будућност позиције Приштине“, истиче саговорник Спутњика.
Он објашњава и најновији потез Харадинаја у покушају не само да прође са што мање штете по своју политичку позицију, него и да за то укњижи политичке поене код домаће јавности.
„Сада је само питање ко ће на унутрашњем плану имати највеће политичке последице. Изјаву Харадинаја можемо да тумачимо као његову спремност да се повуку таксе, али не и спремност да за то преузме највећу политичку одговорност. У ствари, он отвара простор да неко из Владе то предложи, а ту су већи коалициони партнери који и без његовог гласа могу да подрже укидање, односно суспензију такси“, прецизира Сурлић.
У сваком случају, додаје он, не можемо бити сигурни да Приштина неће наставити са политиком и условљавања и конфронтирања. Међутим, овај политиколог сматра да у овом тренутку то није од интереса ни за Београд ни за Приштину када је реч о споразуму, јер да би до њега дошло, мора бити неког минимума нормалних односа између двеју страна.
Сурлић зато сматра да конфронтација Приштине и Вашингтона на тему такси није изрежиран сукоб, поготово због понижења које САД доживљавају упорним одбијањем Приштине да повуче или бар суспендује таксе.
„Такође, САД су свесне да су протоком времена све мањи простор и прилика да се постигне свеобухватни споразум о нормализацији односа између Приштине и Београда. И стога, у интересу Трампове администрације и нових ветрова који дувају са Трамповим тимом, говоре да је постизање споразума превасходни интерес“, истиче саговорник Спутњика.
А тај споразум, напомиње Сурлић, не може бити постигнут уколико се не наставе преговори, а предуслов за наставак преговора, од кога Београд не одступа, јесте укидање такси.
