У гробу германског ратника откривени су дуги двосекли мач од гвожђа са бронзаним врхом, велики коштани чешаљ у футроли од костију, гвоздени делови појаса и посуда од керамике.
Ускоро ће бити познато да ли је реч о усамљеном гробу или се на овом месту налази до сада непозната некропола из доба Велике сеобе народа.
„Простор и време сеобе народа су јако осетљива тематике. Зато су увек значајни ти гробови из сеобе јер дешифрују тај тренутак. Виминацијумска некропола има 14.000 гробова, који су већ истражени, а крајем осамдесетих година у Виминацијуму је откривено 106 германских гробова“, каже за Спутњик Миомир Кораћ, руководилац пројекта „Виминацијум“.
Сачувана је 31 деформисана лобања, што је највећа збирка са целе територије Римског царства.
„Чак и немачке збирке нису тако богате и немају такав фундус какав ми имамо“, истиче Кораћ. Али овај гроб са гепидским ратником је значајан јер га нисмо очекивали на тој територији. На основу онога што смо могли да закључимо, највероватније овај гепидски гроб датира из друге половине шестог века.“
Кораћ објашњава да су овај период карактерисала стална померања различитих племенских групација, међусобне борбе, као и наизменична примирја, сарадње и ратови са Источним римским царством.
„Гепиди су населили Виминацијум у договору са византијском државом, са циљем да као савезници бране границу на Дунаву. О тој сарадњи сведочи и византијски лонац откривен у гробу“, наводи Кораћ.
Гепиди су германског порекла и стигли су са простора Балтика. На овом простору оставили су материјалне доказе о војном надирању након удруживања са Готима у другој половини трећег века.
„Сада можемо боље да сагледамо то осетљиво време када су се међу собом различити народи удруживали, настајали, нестајали. Гепиди су један од тих народа чији је језик изумро. Њихово краљевство обухватало је простор целе данашње Румуније, Славоније, Срема, простор непосредно испод Дунава, делове Бугарске, и то показују да је реч о краљевству које је било доста јако и које је играло значајну улогу са средиштем у Сирмијуму (Сремској Митровици).“
У петом веку ослабљени Рим нападају различита племена. Хуни удружени са Гепидима, које су претходно поразили, негирају римску границу. Године 441. заједно прелазе Дунав и разарају читав низ градова.
Један од првих градова који је тада нестао је и Виминацијум.
Убрзо после Атилине смрти долази до међусобних размирица која поједина племена користе.
Године 454. Гепиди се раздвајају и наносе Хунима велики пораз. Удружују се касније са племенима која су живела на простору данашње Славоније, па се касније поново раздружују.
„Гепиди око краја прве половине шестог века дефинитивно нестају и утапају се у ту историјску позорницу“, објашњава Кораћ.
