„Догађај који данас славимо повезан је с оним што представља срж религиозног живота — сусрет човека с Богом. Немамо ту снагу благодати и ту светост живота који би дали могућност да физичким очима видимо Господа, као што су га видели праведни Симеон и пророчица Ана. Међутим, то уопште не значи да је сусрет с Богом престао да буде актуелан за људе. Без тог сусрета не постоји религиозни живот“, рекао је патријарх после литургије у Успенској саборној цркви Кремља.
Према његовим речима, вера сама по себи подразумева тај сусрет. У неком тренутку живота, навео је патријарх, „сваки верујући човек је, вероватно, прошао кроз то: осећао је посебно божанско присуство“.
„Често је могуће чути приче верника о томе како се у часу мењао њихов живот, јер се у том животу догодило нешто што је скренуло њихов поглед ка Богу“, рекао је патријарх Кирил.
Он је додао да је празник Сретење веома надахњујући за сваког верника, али и да представља изазов.
„Свако може да пита: а када и где се догодио мој сусрет с Господом, када сам ја реално осетио присуство божанске благодати у срцу? И може бити да се то догодило веома, веома давно, или да с догодило сасвим недавно, али важно је забележити такве догађаје у животу, јер се на њих надовезује нит наше вере која сједињује човека с Богом“, закључио је патријарх.
Слово „сретение“ на старословенском језику означава сусрет, а његово друго значење је радост. Празник обележава сусрет дечака Христа с праведним старцем Симеоном и пророчицом Аном.
Према предању, 40. дана после Исусовог рођења родитељи су донели свог првенца у Јерусалимски храм да би га посветили Богу. Тамо га је, према Јеванђељу, дочекао старац Симеон од 360 година. Симеон је, када је преводио речи пророка Исаије о томе да ће Девица Марија родити сина, то сматрао грешком коју је намеравао да исправи, након чега му је Бог послао поруку да неће умрети, све док својим очима не угледа долазак Спаситеља на свет.
