У међувремену се огласио и бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, који је рекао да све док САД и ЕУ не буду спремне да конкретно казне косовске Албанце, на пример укидањем финансијске помоћи, они неће одустати од садашњег понашања.
Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун сматра, међутим, да обустава финансијске помоћи не би дала резултате, већ да би и Тачи и Харадинај само учврстили своју позицију и окривили САД за лош живот на Космету.
„Американци и Европљани би могли да ударе на оно на шта су најосетљивији приштински лидери. Они су сви предводници организованих криминалних група и њихова моћ произилази из илегалних активности за које сви добро знају како функционишу. Довољно је пресећи те канале па их ударити по џепу, и то би била казна која би их натерала на другачије понашање“, уверен је Дрецун.
Он додаје да би било добро ослободити и Специјализовано тужилаштво било каквог политичког утицаја да се што пре подигну оптужнице на којима би бар по командној одговорности морали да се нађу и Љимај и Харадинај и Тачи, и на тај начин би могао да буде отворен простор за праве разговоре и долазак неких нових политичких личности.
„Све западне службе знају шта раде. Ја сам показивао Белу књигу организованог криминала коју је Кфор објавио у којој се види да су они идентификовали све криминалне и злочиначке активности личности које се сада супротстављају Вашингтону. Идентификовали су и њихове везе са радикалним исламистичким групама, укључујући и Ал Каиду, и питање је зашто ништа не предузимају. Да то учине, Харадинај би морао да повуче таксе и не би више могли да играју игру да је Тачи за повлачење, а да Харадинај истрајава у томе“, каже овај стручњак за Космет.
Њих двојица се, према Дрецуновом мишљењу, обраћају различитом гласачком телу — Харадинај жели да се наметне као „чврста рука“, неко ко најупорније брани албанске интересе и ко се не плаши да се супротстави једној велесили. „Харадинај жели да буде нови великоалбански вођа, што видимо и из његове изјаве да му се не свиђа застава самопроглашене државе Косово и да је његова застава заправо она Републике Албаније. Са друге стране, Тачи жели да придобије умереније грађане и да се наметне као једини поуздани партнер Западу не само да би остао фигура број један на Косову већ и да би се избавио од Суда за ратне злочине“, објашњава председник Одбора Скупштине Србије за КиМ.
Дрецун каже да је годинама упозоравао на оно што се данас дешава, а то је стварање „велике Албаније“. Сматра да овдашња јавност није у правој мери разумела стратегију Албанаца која се изнова и изнова прилагођава геополитичким променама, али никада не мења циљ. Он подсећа да је још 1998. промењен начин реализације када је Академија наука у Тирани извршила ревизију Призренске лиге. Они су замислили брисање унутрашњих граница између Албаније и Србије, Македоније и Црне Горе без њиховог формалног гашења. „Нажалост, кључне западне земље се не супротстављају на прави начин реализацији великоалбанског пројекта. Они најављују и формално уједињење са Албанијом, која је чланица НАТО-а, и зато сматрам да из геополитичких разлога САД стоје иза тога да треба направити један геополитички контратег Србији, која је најзначајнија земља Балкана због њеног стратешког партнерства са Русијом — што слабија Србија, то мање руског присуства у овом делу Европе“, рекао је Дрецун.
Запад тренутно не жели да редефинише простор „велике Албаније“, што у пракси значи да је Србији отворен простор да је сузи, објашњава он. „На терену то значи да ћемо имати заставу Албаније или на врху Копаоника или негде јужније од Ибра“, закључује Дрецун.
