Према његовим речима, ситуација у Венецуели била је тема његових билатералних сусрета на маргинама Минхенске конференције о безбедности.
„Ако се руководимо међународним правом, које је утврђено, поред осталог, Повељом Уједињених нација, венецуеланска криза представља унутрашњу ствар, а међународна заједница је дужна да Венецуеланце позива да пронађу решење међу собом, за шта су се залагали Уругвај, Мексико, земље Карипске заједнице, Русија, Кина, Иран, Боливија и многе друге“, рекао је Лавров новинарима у Минхену.
Он је додао да се такав став не поклапа с планом који је замишљен када је реч о судбини Венецуеле као држава.
„Уместо међународног права, Повеље УН, изнета су иста она правила на основу којих се проблем решава приморавањем легално изабраног председника да изађе на ванредне изборе. И паралелно, у оквиру истих тих правила господин Хуан Гваидо је споља проглашен вршиоцем дужности председника. Чак и моје западноевропске колеге, које нису баш радо говориле о тој теми, виде да је све што се догађа без преседана“, нагласио је Лавров.
Председник венецуеланског парламента Хуан Гваидо је 23. јануара прогласио себе за председника Венецуеле током мандата привремене владе, а САД, бројне латиноамеричке и европске земље су га у томе подржале. Актуелни венецуелански лидер Николас Мадуро је саопштио да је он уставни председник Венецуеле, а Гваида је назвао америчком марионетом.
