Читаво место на један дан враћа се стотине година уназад, у доба када се водила битка за правду сељака, а манифестација је значајно унапредила туризам овог краја. „Током викенда, наше мало место у Загорју посети и до 12 хиљада људи, што је за нас који немамо море изузетна бројка, а Матија Губец је наш главни бренд“, каже за Спутњик директорка Туристичке организације Гупчевог краја Корнелија Внучец.
„Имамо Музеј сељачких буна у Горњој Стубици, споменик Матији Гупцу, имамо прекрасну Гупчеву липу, која је ове године номинована и за стабло Европе, у Селу Хижаковцу је кућица Матије Гупца која је за посетиоце отворена 24 сата. Ту је и наш живи архив Гупчеве липе у којем је вегетативним путем посађено 57 садница те липе, и то је једини такав живи архив у земљи. Све нам је везано за Матију Гупца, па смо тако дошли и на идеју да организујемо приказ Сељачке буне“, каже Внучецова.
Препознатљивим загорским крајоликом доминира дворац Оршић у Горњој Стубици, у коме је смештен Музеј Сељачких буна. Поставка говори о животу на овим просторима у феудалном раздобљу, од средњег века, па све до 1848. године када је Бан Јелачић укинуо кметство у овом делу Европе. Ипак, највећу пажњу посетилаца привлачи оригинално оружје из сељачких буна, куке, мотике, сабље и ножеви којима су сељаци насртали на плаћеничку војску велепоседника.
„Међу побуњеним сељацима вероватно је било око 15 хиљада људи, а претпоставља се да је у завршној бици учествовало око пет хиљада. Њих око три хиљаде погинуло је у сукобу, док су остали заточени или убијени, а део њих је осакаћен као пример остатку становништва и будућим нараштајима да им не би у будућности пало на памет да предузму нешто тако“, каже нам Лука Луцин, млади кустос Музеја сељачких буна.
Иако је сељачких буна било и раније, велика побуна из 1573. ушла је у уџбенике историје, јер је није, као друге, било могуће тако лако угушити, објашњава Луцин.
„Већина војске је, будући да је била зима, боравила у утврђењима, није очекивала напад. А међу сељачким вођама било је људи који су имали војно искуство, па се верује да је заправо њихова намера и била да покретањем буне у време зиме изненаде великаше и племиће и остваре своје циљеве“, објашњава нам кустос.
Кметска војска окупила се испред цркве у центру места и кренула прво на дворац велепоседника, а затим и на његову војску. У реконструкцији битке учествује више стотина људи. Реч је о удружењима која негују витешке борбе сличним онима у Србији, а у битку долазе из целе Хрватске, али и из Словеније, Словачке, Чешке, Мађарске и Италије. Кметови и војници користе право оружје, па се дешава и да се повреде у жару борбе.
Историјски лик, али и легенду која и даље живи на овим просторима, слободољубивог сељака Матију Гупца, ове године тумачио је мештанин Крешимир Кончевски. Питали смо га како би се Губец понашао да живи у 2019. години у земљи као што је Хрватска, или било која друга у нашем региону, у којој је посла све мање, а намети су све већи.
„Тешко је детаљно пребацити контекст у ову годину, али је тај однос неправде, потлачених и оних који их поробљавају, остао до данас. То је ствар самог друштва, његовог функционисања. Међутим, они који добро ишчитавају и наше обраћање људима, могу из нашег говора, из наших речи, извући и данашњи контекст, јер су неке ствари универзалне. Жалосно је једино што је данашњим људима много лакше да направе одређени отпор него што је било онда, али ето, они су смогли снаге, а данас наше друштво на то није спремно“, каже „Губец“.
„Буна траје!“, то је мото ове манифестације, а Крешимир Кончевски није случајно одабран да буде Матија Губец. Он је, наиме, фронтмен једног од најпознатијих бендова из овог краја, чувене „Задруге“, која својим текстовима позива на непослушност.
„Бенд у коме сам активан је панк оријентације, то је било логично. Сваке године после приказа битке увече је рок концерт. Нормално, онда рокенрола није било, у време Матије Гупца, али се може претпоставити да тај отпор, бунт и револт који рок у себи носи, адекватан бунту ондашњих приповедача, без обзира на то што се међусобно не поклапају, али се поклапају у контексту“, каже овај панк музичар.
Подсећање на битку, поред саме борбе и културно-уметничког програма, прати средњовековни сајам на коме је могуће гађати луком и стрелом, али и пробати широку понуду домаћих специјалитета, загорских јела и добре капљице, што је додатни разлог за долазак на викенд у Загорје из свих крајева Хрватске, али и Словеније и Мађарске.
Побуна сељака је трајала дванаест дана, Матија Губец је жив заробљен и одведен у Загреб, где је окрутно погубљен на Марковом тргу. Његова трагична смрт постала је симбол борбе малог човека за правду, а четири и по века касније сјајан начин да се промовише туристички потенцијал његовог краја.
