Таквог мишљења је бивши представник Северноатлантског савеза у Русији Гери Табах, који је ову могућност објаснио тиме да увек постоје изузеци, па би и у случају Украјине могао бити направљен преседан.
Вадим Колесниченко, бивши посланик украјинске Раде, за Спутњик каже да ако узмемо у обзир да је САД кључни играч у оквиру НАТО-а, као и да током последњих 40 година Вашингтон намеће правила читавом свету, онда ништа није искључено ни када је у питању Украјина.
Осим тога, истиче он, Американци сами тумаче и мењају правила онако како то њима у датом тренутку одговара. Примера ради, указује он, Америка је у последње време једнострано иступила из више међународних уговора, тако да неће зачудити ако Украјину заиста угурају у НАТО, додуше искључиво као амерички пројекат са циљем да се створи још један извор напетости око граница Русије.
Колесниченко наводи и да би, уколико би дошло до оваквог преседана, такав пример могао да се примени и према другим земљама. Стога је подсетио и на бомбардовање Југославије, будући да је ту операцију такође иницирао Вашингтон и потом приморао остале НАТО чланице да га прате у томе, а све се одиграло без одобрења Савета безбедности УН.
„Нико није био кажњен, и на крају, кад се подвуче црта, цела та операција је донела корист Америци. Не би ме чудило да се овакви или слични преседани опет догоде. Јасан је разлог — Сједињене Државе губе контролу над глобалном политиком и економијом и спремне су на све само да очувају своје приоритете. Овакво понашање САД може довести до трагичних последица“, категоричан је наш саговорник.
Упитан да ли би НАТО могао да се позове на Меморандум из Будимпеште којим се Украјина решила нуклеарног оружја у замену за поштовање њеног суверенитета од стране Русије, Колесниченко одмахује главом прецизирајући да је то немогуће из неколико разлога.
„Као прво, Будимпештански меморандум представља само став власти држава које су овај документ потписале. Дипломатско право, као део међународног права, подразумева да сваки међународни уговор мора да буде ратификован од стране националног парламента, како би био правоснажан. Међутим, ниједна земља-потписница није ратификовала овај документ. Последично, овај меморандум ни не представља ништа више од става представника владе конкретних држава које су на њега ставиле своје потпис“, сматра он.
Имајући у виду да су Кијев, али и Вашингтон и Лондон — остали потписници овог меморандума — у више наврата оптуживали Москву да је припајањем Крима прекршила одредбе тог документа, будући да се стављањем потписа обавезала да неће примењивати силу против политичке независности Украјине, Колесниченко каже да је овде реч о потпуно различитим појмовима и тумачењима.
„Ради се о томе да су организација референдума и одлука о изласку из састава Украјине биле првенствено усвојене од стране легитимних локалних органа самоуправе Севастопоља и Крима, а тек након тога је извршен државни удар у Украјини. Тако да је, чим су Севастопољ и Крим одлучили да не желе више да буду у саставу Украјине, послат захтев и молба Русији да Москва размотри могућност пријема ових територија у свој састав. Легитимна власт у Украјини се појавила тек након избора Петра Порошенка за председника у мају 2014. Све правне процедуре преласка Севастопоља и Крима у састав Русије обављене су у марту исте године. Самим тим, Русија није извршила никакву агресију, није угрозила територијалну целовитост Украјине, нити је повредила одреде међународног права“, закључује Колесниченко.
Подсетимо, украјинска Врховна рада је 7. фебруара усвојила измене у Уставу које се тичу политике ступања у ЕУ и НАТО, а уједно су из Устава избачене тачке које су осигуравале правну основу за базирање Црноморске флоте на Криму.
