Наши саговорници верују и да ће се вратити време говорних информативних емисија на радио станице.
У савременом, дигиталном свету, радио остаје најприступачнији медиј, који без обзира на доступност интернета или мобилног сигнала може да се слуша у сваком тренутку и у најудаљенијим угловима планете.
На питање шта је то што људе широм света, у ери паметних телефона, плејлиста и Јутјуба, и даље задржава на шушкавим фреквенцијама или веб стримовима њихових омиљених радио станица, Наташа Ракетић каже да су радио пре свега људи.
„Те људе наши слушаоци не виде, али их чују и везују се за њихов глас, за њихову сугестивност, за њихов ауторитет. То су велики креативци који користећи речи стварају слике, стварају емоције код људи и те навике су заправо јако тешко раскидиве без обзира на било који други медиј који се појави“, рекла је Наташа Ракетић.
Иначе, енглеска реч „бродкастинг“ која се односи на емитовање радијског програма је оригинално пољопривредни термин и означава — расипање семенки. Начин слушања се од почетака радија, пре више од једног века, можда променио, можда ФМ више није једини начин да дођемо до својих омиљених емисија, каже Ференц Берчек, али је однос који слушалац остварује с радио станицом за коју је везан, кроз историју радија, увек био специфичан.
„Радио није посао, то је стил живота, то је љубав. Мислим да је једини медији од свих који може да се воли. Једино је радио тај за који сви људи кажу да је то њихово, никад то неће рећи за телевизију или неки онлајн портал“, казао је Берчек.
„За Унеско, Светски дан радија је својеврсно признање огромној користи коју најстарији електронски медиј човечанству пружа дуже од сто година. Радио забавља и информише, помаже у многим животним ситуацијама и — опстаје, иако се такмичи са све више нових, алтернативних извора информација и забаве. Поред тога, радио има и једну посебну драж, а можда чак највише за људе који на њему раде“, каже Наташа Ракетић.
„Људи који раде на радију, раде пре свега зато што радио воле као медиј и нама је сваки дан празник јер имамо привилегију да радимо на једном чаробном медију који је 24 сата присутан у домовима, аутомобилима, свуда око нас, посебно у време дигиталне технологије када га имамо и на мобилним телефонима“, рекла је колегиница с Радио Београда.
Она сматра да је радио будућност и да његово време поново долази.
То је медиј који пре свега нуди поверење, тачности и правовременост, истиче Наташа Ракетић.
У Србији је данас регистровано више од 300 радио станица.
Упитан да ли је, упркос чињеници да му већ деценијама „прете“ пропашћу и заборавом, радио и у овом динамичном, дигиталном добу доказао да је, по свему судећи, једини глобални електронски медиј који „никада неће умрети“, Ференц Берчек за Спутњик каже:
„Рекли су да ће телевизија да убије радио, када је преживео онда су рекли да ће интернет да убије радио. Поред свега тога, колико год пута да су га сахранили, радио постаје све јачи и јачи“, рекао је Берчек.
Он додаје да 80 одсто популације света слуша радио и наглашава да ниједан други медиј нема толики рич као радио. Према његовим речима, најновија истраживања говоре да видео медији „падају“, а да аудио формату скаче популарност.
