Центар финансирају Сједињене Америчке Државе у складу са законом „О пружању отпора америчким противницима путем санкција“. Закон предвиђа финансирање „одупирања руском утицају“ са 250 хиљада долара за 2018. и 2019. годину. Претпостављени „руски утицај“, према мишљењу политичара са Капитола, шири се на земље Северноатлантске алијансе и њених потенцијалних чланова — Грузију, Молдавију, Косово, Србију, Украјину.
Није случајно Јерменија изабрана за место одржавања семинара. Тамо је већ свргнут са власти премијер Серж Саргсјан, што доказује да мајстори за протестни маркетинг врло вешто користе средства и привлаче активну публику према свим правилима мрежног маркетинга.
Модерно, савремено, јефтино
На форуму је учествовало 150 гостију, а локални говорници су поштовани као хероји. Момци и девојке из других земаља бившег Совјетског Савеза, заражени њиховом енергијом, били су уверени да ће и они успети.
„Борба против власти мора бити модерна“, каже вођа петербуршког покрета „Време“ Николај Артјоменко, објашњавајући зашто је фокус на младој публици, лакоћи, стилу и високој технологији.
Међу његовим „достигнућима“ су транспаренти на Исакијевском сабору у Петербургу против предаје музеја на коришћење Руској православној цркви, жуте патке на надувавање у борби против корупције, налепнице „Тиранин“ са фотографијом Владимира Путина у стилу познатог Обаминог предизборног плаката.
Николај подучава младе људе како да направе сличне протестне механизме „ноу-хау“, које би требало да замене застареле демонстрације са плакатима.
Потребно је укључити машту, јер на тржишту активизма сада постоји проблем. „Митинговање је постало скупо“, жали се говорник. Али Жења из Сибира зна како да уштеди новац. Недавно је напунио 18 година, а је већ постао звезда локалног активизма — фоторепортаже о његовим појединачним протестима више пута су красиле градске новине. Сваки Жењин протест је позориште једног глумца са упечатљивим реквизитима. Сваки пут бира тему представе, узимајући у обзир чврсту логику Закона за прекршаје: „важно је увек потпадати под различите чланове Закона како не би удвостручили казну“.
И Саша из Санкт Петербурга, као студент права зна како да протестује, а да прође са минималном казном.
Корупција, а не гласно жвакање
То је такође важан аспект популаризације протеста: не треба га доживљавати као подвиг и повезивати са тешким жртвама. Залепити плакат у улазу, поставити мем, у крајњем случају отићи на неодобрену акцију, направити селфи у марици и платити казну… У свету друштвених мрежа свако може бити новинар, стручњак, критичар, телевизијски водитељ, што значи да може бити и револуционар.
„Лако је добити грант — можете месец дана радити у Чешкој на ’Радио Слободи‘, или у неком политичком центру“, поделио је своје искуство Микаел Золјан са Полином из Омска. Микаел је фронтмен „плишане револуције“, како га представљају организатори. Испоставило се да је и стручњак Прашког цивилног центра.
Најактивнија група на семинару „Камп камп“ је из Киргистана. Реч је о групи младих новинара-активиста на челу са оснивачем опозиционог листа „KlOOP.kg“ Бектуром Искендером.
Бектур не скрива да његов лист финансира управо Прашки центар.
„Ми имамо равноправан однос, не понашају се као шефови, а то ми одговара“, каже он. Очигледно му се допада да прави медије у Киргистану новцем из САД.
„Како се борити против онога што те раздражује, користећи оно што ти се свиђа“, назив је Бектуровог мастер-класа, који је посетила екипа РТ-a.
У почетку све подсећа на сеанса за жене са интернета, где је потребно на листу папира написати све своје комплексе. Само што ми не пишемо „не могу да смршам/нађем мужа“ него наводимо „комплексе“ своје земље: „Корупција/тоталитаризам/Путин/лажне вести/децу не сматрају људима“. Студенткиња Маша из Одесе дуго не може да одговори на питање: „Шта те нервира?“. Испоставило се да је одговор погрешан — уместо „корупције“, раздражује је „гласно жвакање“.
Следи задатак: треба смислити решење овог проблема помоћу онога што ти се свиђа. У року од 15 минута тимови Сибирца Жење и Бориса из Душанбеа смишљају како да сруше власт „лежећи на дрвећу“. Звучи смешно, а ипак, објашњавајући своју идеју, момци се не устручавају да кажу да су спремни да се у борби користе манипулацијом и преваром.
„Пустићемо вест да се власт спрема да посече дрвеће“, износе активисти своје идеје уз одобравање публике.
„Наравно, није лепо, али ако људе уплашимо да ће нечега бити лишени, они ће почети да постављају питања влади.“
ДАЕШ — одличан пример
Уметница Даша Созанович нас учи како да користимо модерне слике у тој борби.
„Визуелизација ради и за добро и за зло“, каже Даша.
„Невероватна кампања ДАЕШ-а“, према мишљењу Даше, пример је тога „како визуелизација ради за силе зла“.
Дашин уметнички таленат служи да казахстански телевизијски гледаоци схвате да је погрешно трошити државни новац на медије. Нико не спомиње да се њен рад, као и трошкови превоза, смештаја и хране за учеснике, финансира из државног буџета САД.
Младим активистима објашњавају да, пошто се не могу такмичити са постојећим медијима, треба да обрате пажњу на друштвене мреже: „Однокласники“, „ВКонтакте“, „Фејсбук“. Главни задатак је да направе одјек, да „натерају“ кориснике да „репостују“ објаву, као и да испровоцирају дискусију у коментарима.
„За нас је то као паралелна реалност“, каже девојка из Казахстана.
У општем хору оних који „маштају да понове“ демонстрантско искуство успешнијих колега чују се гласови Белоруса и Руса. Вања из Перма одушевљено прича да је дошао због „извоза револуције“. Цела четири дана ће представници европске демократске мисли, „другови“ и партнери организације из Прага, подучавати како организовати извоз јереванског успеха. Али опште протестно расположење нарушава главни организатор, Марија Середа. Она их моли да мисле и о безбедности и да не журе да објаве на Твитеру слоган о „извозу“: „Или ће нам доћи људи са руским камерама“.
У оквиру форума одржано је неколико тренинга у циљу промовисања протестних осећања код масе. Тако, на примеру јунака из бајке тим младих опозиционара учи да гради однос с влашћу (у њеној улози је сиви вук). О томе „како свргнути белоруског вука“ покровитељ центра каже да ће ту помоћи само једна опција — годинама скупљати огорчење ситних животиња.
„Ви нагомилавате негодовање животиња, док ствар не дође до импичмента“, каже Середа весело.
„Овај пример је одличан у случају Белорусије, а у Украјини је овај сценарио успео“.
Водитељка панела прича о разним стратегијама борбе против власти и именује неколико организација које су успеле на том пољу — међународну непрофитну организацију „Интернационална кризна група“, чији је извршни директор Џорџ Сорс, као и „Амнести интернешенел“.
„Они раде тихо и иза сцене. Деликатно решавају проблеме са локалним властима“, каже Середа.
Младе активисте уче да правилно бирају своју публику — људе који су најподложнији пропаганди либералних вредности. Оне који „не спадају у групе за заштиту људских права“ и не иду на митинге, називају бескорисном публиком. Подразумева се да ако неко одобрава или је неутралан по питању Крима, онда нема смисла радити са њим, каже предавач.
Предлаже се да се врбују становници великих градова старости од 20 до 40 година са вишим образовањем и просечном зарадом.
„Оцените ко је испред вас: човек са новцем, угледом, утицајем или просто човек љут до те мере да може нешто да учини“, говори предавач.
Атмосфера семинара „Камп камп“ подсећа на пионирски камп: дневна предавања на којима никоме није досадно, у вечерњим сатима окупљања око „логорске ватре“ уз јела националне кухиње. Најбогатији сто имају „искусни револуционари“ — Казахстанци и Киргстанци. Многи учесници форума већ су се упознали са предавањима Прашке школе Немцова која је раније одржавана. Добро познају једни друге и „предаваче“. Стари другови препознају многе од својих штићеника које су сретали на сличним скуповима. Тако Ник из САД радосно поздравља новинарку из Казахстана. Ник се представља као сарадник ОЕБС-а и присећа се свог дугогодишњег искуства током рада у Централној Азији.
