Како се наводи у публикацији, шпански војници, „који су пркосили смрти и храбро подносили оскудицу „достојно су се борили“ против Црвене армије „у најтежим условима“. Лист наводи да се шпанска дивизија посебно истакла 1943. године током борби код Волхова, када су њене јединице учествовале у „опсади Лењинграда“. „У Красном Бору, предграђу Лењинграда, 5,9 хиљада лако наоружаних шпанских војника морало је да одбије снажан напад 38 батаљона Црвене армије, који су били опремљени великим бројем артиљерије и тенкова“, тврди аутор чланка. На крају је ослобођен Црвени бор, а такву завршницу аутори описују као незначајну победу.
„Успеси Стаљинове војске били су далеко од тога да се назову победом. Изгубила је од седам до девет хиљада људи због херојског отпора шпанских добровољаца. Амбициозна операција ’Поларна звезда‘ пропала је због превисоке цене коју су морали да плате приликом ослобађања Красног бора од Шпанаца“, тврди аутор.
Чланак је изазвао противречну рекацију шпанских читалаца. „Наслов чланка је тужан. ’Плава дивизија‘ је само продужила опсаду Лењинграда, у којој је погинуло око милион људи“, написао је један од читалаца на порталу (jean_7844).
„У немачким новинама нећете видети чланак у коме се помиње ратовање нацистичке војске на територији друге земље. То се дешава само у Шпанији“, огласио се други коментатор Hemeroteco.
„Плава дивизија“, званично названа 250. пешадијска дивизија Вермахта, јединица је коју су чинили добровољци из Шпаније, а борили су се на страни нацистичке Немачке током Другог светског рата. У лето 1941. године бројила је више од 18,6 хиљада људи. За време постојања јединице кроз састав дивизије је прошло од 40 до 50 хиљада људи, а изгубила је скоро пет хиљада људи који су убијени и око девет хиљада рањеника. У октобру 1943. године шпански диктатор Франсиско Франко је због спољнополитичког притиска повукао дивизију са фронта и одлучио је да је распусти. Опсада Лењинграда трајала је од 8. септембра 1941 и трајала је скоро 900 дана. „Путем живота“, који је водио преко залеђеног језера Ладога, достављана је храна. Блокада је пробијена после готово 900 дана, али су на потпуно ослобођење становници Лењинграда морали да сачекају још годину дана. Током година опсаде, према различитим изворима, умрло је између 400.000 и 1.500.000 људи. Током Нирнбершког процеса фигурирала је цифра од 632.000 људи. Само три одсто њих погинуло је од бомбардовања и гранатирања — остали су умрли од глади.