Амерички председник Доналд Трамп позвао је венецуеланску армију да подржи опозицију коју предводи Хуан Гваидо и запретио војсци која подржава Мадура озбиљним последицама.
Говор шефа Беле куће уследио је свега неколико дана пошто је самопроглашени председник Венецуеле Хуан Гваидо изјавио да ће америчка хуманитарна помоћ ући у Венецуелу у суботу. Гваидо је позвао оружане снаге те земље да у року од седам дана промене страну и одбију послушност Мадуру.
На питање да ли ће најављени покушај доставе хуманитарне помоћи преко колумбијске границе бити „дан де“ за Венецуелу и да ли би евентуално Мадурово одбијање да ту помоћ прими Америка могла искористити као изговор за неку војну интервенцију, Борислав Лалић, дугогодишњи дописник из Латинске Америке, каже да не верује да ће то бити кључни дан.
„Не верујем да ће се нешто драматично десити баш тог дана, али не верујем ни да ће Мадуро попустити и примити хуманитарну помоћ. Иако није популарно недопустити хуманитарну помоћ, не сме се допустити ни да се путем те помоћи убаце страни елементи и мешање у унутрашње ствари Венецуеле. Он заправо не може да попусти, јер би то био знак његове слабости и предаје. Дакле, у Венецуели још ништа није решено, ситуација је јако напета, а Американци играју на све могуће карте да се ослободе Мадура“, примећује Лалић.
Како каже, они то чине на начин који је познат и донекле превазиђен.
„САД покушавају да путем притисака изазову унутрашњи конфликт у Венецуели, као што су урадили у неким другим случајевима. Треба се само сетити Чилеа од пре скоро педесет година, где су успели изнутра да покрену чилеанску војску и олигархију да оборе Аљендеа и да га убију. То Америка покушава да уради у Венецуели претњама војном интервенцијом, што би, наравно, било ван памети, па верујем да су се Трамп и његова администрација определили за интервенцију на индиректан начин — да уз помоћ опозиције изазову поделу унутар армије како би га оборили с власти, при чему се комбинују дипломатски притисци са директним претњама војном силом“, каже Лалић.
Међутим, он не мисли да ће армија у целини окренути леђа актуелном председнику.
„Може да дође до пукотина у војсци у погледу подршке Мадуру, али верујем да ће армија остати уз председника. Знајући како се ствари у тој земљи одвијају у последње две деценије, не мислим да ће ствар моћи да се заврши некаквим пучем. Ипак, тешко је у овом тренутку предвидети развој ситуације јер је она врло комплексна, тим пре што не треба потценити ни Мадурову изјаву да ће, уколико Америка буде интервенисала, у Венецуели доћи до новог Вијетнама“, примећује Лалић.
Према његовим речима, у Венецуели цела ситуација и даље мирише на крв, али и на нафту јер је, како каже, у позадини свих ових догађаја жеља Америке да Венецуелу не изгуби из своје орбите и да не дозволи да такве резерве нафте буду под нечијом другом контролом.
Александар Чичин, декан Факултета за економију и друштвене науке на Руској академији привреде и државне управе сматра да је војна операција САД у Венецуели немогућа мисија и зато се са овим питањем одуговлачи.
„Остаје једина могућност да се притисак врши путем економских механизама. Венецуела сада ради на томе да нађе алтернативне изворе финансирања, док су јој блокирани рачуни преко којих се врши трговина нафтом. Можда ће Русија, Кина, Турска или чак Мексико некако успети да помогну Венецуели. Јасно је да би то била привремена, а не трајна помоћ и не трајно решење великог проблема“, објашњава Чичин.
Према његовим речима, Николас Мадуро није против хуманитарне помоћи УН, већ је против тога да ту помоћ доставе САД.
„Самопроглашени председник Венецуеле Хуан Гваидо говорио је о спремности 600.000 добровољаца да учествују у пријему помоћи, али сви путеви на границама су затворени. Тако да је то заправо немогуће учинити мање или више званичним путем. Јасно је да Мадуро не може да допусти да у земљу уђе хуманитарна помоћ, јер би САД то моментално искористиле да направе невероватан медијски шоу. Мадуро би дефинитивно био приказан као неспособни лидер своје земље, а Венецуела као земља која не само да је у стању дубоке кризе, већ на ивици колапса и да је иницијатива за решавање свих проблема у рукама Гваида, а не Мадура“, категоричан је Чичин.
Према његовим речима, постоје и паралелне мере, односно понуде Русије да, како је Мадуро изјавио, пошаље 300 тона лекова и хране.
