Писмо је у целости преведено:
Ја сам новинар. Радим у струци више од 25 година — у новинама, на радију, телевизији, на интернет порталима. Родио сам се у Украјини, где сам и одрастао, сарађивао сам са већином општенационалних канала у различитим периодима. Седам година сам био дописник Сверуске државне телевизијске и радиодифузне компаније — ВГТРК у Украјини.
Због моје професије Владимир Путин је за мене био човек-вест, главни извор информација у свету. Његове конференције за штампу окупљају стотине новинара из највећих светских медијских кућа, његове речи и дела прате у главним градовима најмоћнијих држава на свету. И не само они — милиони људи на свету знају колико све зависи од одлука и процена Владимира Путина.
Увек је било интересантно пратити Путина, не само као политичара и моћног лидера, него посматрати и његове људске квалитете и реакције.
За политичара светског калибра он уме да буде изненађујуће отворен и директан. И у показивању љубави — каква је само сцена када је нежно пољубио у стомак дете за време посете у унутрашњости (описани догађај се догодио у Кремљу, када се председник враћао са свечаног састанка и пришао групи туриста са децом) и у неочекиваној изјави: „Кажњаваћемо их где год их стигнемо“, која се у народу претворила у чувену фразу „рокати терористе“ (Путин је то заиста изјавио за време конференције за штампу). Таква особа уме да воли, али не само то…
Он такође зна да буде веома ироничан и оштроуман — цитате „из Путина“ већ сви знају. Сећам се како је он прокоментарисао још једну „патку“ о руском утицају на Трампа — кога су наводно и пре него што је постао председник врбовале „московске проститутке“:
„Да, и код нас, као и у многим другим земљама на свету, још има жена са слабом друштвеном одговорношћу. Све остало је потпуна глупост.“
Једном шалом запушио им је уста.
Притом, Путинова снага воље, његова трезвеност и смиреност у тренутку доношења веома важних, а за стотине хиљада и милионе људи просто судбоносних одлука, не престају да задивљују.
Крим, Сирија, светска економска криза и реформе у земљи — све су то одлучни поступци човека који одговара на најозбиљније изазове времена. Чини ми се да у тим моментима Путин разуме да он није само лидер државе са нуклеарним потенцијалом и највеће земље на свету по површини. Иза њега је цела цивилизација са многовековном историјом, мултинационална држава са сопственим националним интересима, који нису свима по вољи. Иза Путина је онај исти „руски свет“ коме једни теже и гледају у њега са надом, а други га не воле и плаше га се. Са таквом одговорношћу на плећима, доношење нимало једноставних одлука, по мом мишљењу, захтева од лидера посебну храброст. Управо зато је још занимљивије пратити Путина, што сам и чинио док сам радио као новинар.
Од маја прошле године не радим, јер се налазим у Херсонском градском затвору у Украјини због своје новинарске делатности. Оптужбе су апсурдне — ја сам се, наводно, све време док сам био уредник сајта „РИА Новости Украјина“, који је био међу 30 најчитанијих извора информација у земљи, бавио државном издајом. Доказе које је доставила Служба безбедности Украјине оповргавају стручњаци саме службе, али сам након више од девет месеци и даље у затвору. Мој „случај“ има очигледну политичку позадину, јер је уочи председничких избора украјинској власти био потребан још један повод за антируску хистерију и начин да „дисциплинују“ медије.
Владимир Путин је био међу онима који су дословно у првим данима након хапшења мој случај назвали прогоном због испуњавања професионалне дужности. О томе је говорио на састанку са својом колегиницом Ангелом Меркел и током годишње емисије „Директна линија“ са Русима у лето 2018. године.
За новинара који се налази у затвору због лажних оптужби, таква подршка, лична подршка, много вреди. Од тада Путин за мене није само један од светских лидера, човек- вест, него човек коме бих желео лично да кажем „хвала“ за подршку. Када изађем из затвора…
