Са једне стране, у плану је да се уведу санкције на инвестиције у руске пројекте развоја и производње течног гаса ван граница Руске Федерације, што можда и није толики ударац на руску економију, јер таквих примера нема пуно. Међутим, уколико би санкције погодиле пројекте на територији Русије, онда би то била сасвим друга прича.
Сергеј Пикин, директор Фонда за енергетски развој Русије, тврди да до сада још нико није покушавао да доведе у питање развој оваквих пројеката, у који нису укључени само Руси, већ и многи бизнисмени са Запада.
Како је објаснио, Русија има два велика пројекта у домену течног природног гаса (ТПГ), то су Сахалин и Јамал, у које су укључене чак и америчке компаније. Што се тиче конкретно Јамала, прецизира, његова реализација се све више захуктава, односно имплементиране су све неопходне технологије за вађење, прераду и танковање гаса.
Што се тиче неких других пројеката који су још у фази планирања, ту Запад можда може да омета реализацију, тако што можда неће хтети да испоручи неопходну технологију, појашњава Пикин.
„Међутим, овде се не ради о националној игри, већ је све то конкурентска борба међу компанијама које се боре за тржиште. Ми можемо сад да смишљамо различите могуће мере, али мислим да за постојеће пројекте неће бити веће опасности“, сматра он.
Истовремено, Константин Воронов са Института светске економије Руске академије наука објашњава да управо сарадња руских компанија са западним представља одређену гаранцију да такве мере Американаца никад не ступе на снагу.
Страни партнери имају економски интерес за развој овог сектора и они ће се потрудити да заобиђу све могуће додатне санкционе мере — нико од постојећих западних партнера нема намеру да прекине своје започете делатности, истиче.
Поред тога, додаје Воронов, представници западних компанија, које су уплетене у ове пројекте, редовно воде дијалог са руским политичким врхом, што само говори о њиховој намери да у Русији остану и наставе своје започете активности.
Са друге стране, ударац на сектор бродоградње могао би да буде нешто болнији, будући да Русија нема довољно капацитета за изградњу бродова самостално, појашњава Воронов и указује да се овде најпре ради о томе да ће САД покушати да отежају увоз компоненти за производњу бродова.
Треба напоменути да ове мере САД намеравају да уведу због инцидента у Керчком мореузу, када су руски граничари запленили три украјинска војна брода и ухапсили све морнаре.
„Суштина је у томе да Русија велики део делова набавља из југоисточне Азије, тачније из Јужне Кореје. Нажалост, за сада руска бродоградња још нема довољно капацитета за изградњу моћних специјализованих пловила потпуно самостално. Дакле, ако САД желе да отежају процес бродоградње, то могу да учине“, упозорава.
Аналитичари оцењују и да би се тиме нанео озбиљан ударац пројекту развоја Северног морског пута, који подразумева да се до 2024. године подигне ниво искоришћености до 80 милиона тона товара годишње, јер ће у случају да се забрани извоз речног гаса, тај циљ бити тешко остварив. Међутим, Воронов је нешто оптимистичнији и каже да Северни морски пут ипак представља шири комплекс питања и не можемо га свести само на превоз гаса.
„Постоји много других фактора који могу утицати на успешан развој овог пројекта, а то је, на пример, динамика топљења леда на Северном полу и могућност навигације краћим маршрутама. Треба имати у виду да Северни морски пут подразумева и константну употребу ледоломаца, будући да је неопходно организовати пловидбу и у периодима када се у тим водама ствара лед. Све у свему, производња и превоз течног гаса је само део колача који подразумева развој Северног морског пута“, закључује.
