Да ли је томе допринео и случај Интерпол, тек аустријски канцелар је посетом Вашингтону обзнанио да је званични Беч одустао од тврдокорног става на коме инсистира 20 и више година — да Београд призна да је Косово независна држава.
Курц је позвао Трампа да се САД више ангажују на решавању косовског питања и пренео да Аустрија позитивно гледа на дијалог председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија, па и на размену територија, ако се две стране договоре.
„Ако се две стране о нечему договоре, Европљани не би требало да им стоје на путу, а тако ни Американци“, поручио је аустријски канцелар.
Међутим, није било давно када је неколико дана уочи седнице Интерпола и кандидатуре Косова за пријем у ту организацију Курц у Приштини са тамошњим премијером такозваног Косова Рамушем Харадинајем уз шампањац унапред славио чланство, од којег није било ништа. Зато Жељко Малешевић, политиколог из Линца, сматра да је званични Беч направио искорак.
„С једне стране, Курц као бундесканцелар и његова Народна странка као водећа у коалицији залажу се за дијалог, с тим што је већ 20 и више година једини исход који они заступају био да Београд призна Косово као независну државу. С друге стране, мањински партнер Слободарска партија Аустрије такође подржава дијалог, при чему њен став није независно Косово, али ће подржати свако решење које две стране заједно договоре. У том контексту, дошло је до неког позитивног помака званичног Беча према Београду, јер је начињен тај корак да ће подржати оно решење које одговара и Београду, ако се договори са Приштином. То сигурно јесте позитиван помак“, указује саговорник Спутњика.
Малешевић напомиње да изјаву Курца која се односи на Косово, а коју је пренела државна телевизија ОРФ у оквиру ширег извештаја, ниједан аустријски лист није пренео, али да је разумљиво што је она заузела битно место у српским медијима. Ипак истиче да не треба пренаглашавати њен значај у разговору Курца и Трампа. Тема Косова генерално, каже он, није заступљена у аустријским медијима и објашњава зашто се канцелар ипак дотакао те теме у Америци.
„Аустрија има ту специјалну улогу која јој је поверена давно као неком ко је некада стално био присутан на Балкану. И дан-данас Аустрија се од стране ЕУ гледа као неко ко треба да контролише ситуацију на Балкану, у смислу посматрања и давања предлога. Али сви желе да се та ствар са Косовом реши. Аустрија је сад заузела овај став — да се то реши кроз дијалог Београда и Приштине“, истиче саговорник Спутњика.
По речима Малешевића, агенда Косова у том разговору није представљала неки приоритет, чак напротив.
„То је била мала успутна тема да се подржи дијалог Београда и Приштине и да се изврши притисак на Приштину због последњих дешавања око такси. Али не треба пренаглашавати важност те теме у разговору, јер она то сигурно није имала“, тврди аустријски политиколог.
Он напомиње да Аустрија има довољно својих тема које је заокупљају, посебно у светлу дешавања у ЕУ, напете ситуације, „брегзита“, избора за Европски парламент.
Путовање аустријског канцелара у Вашингтон било је, каже он, јако битно и у светлу ових дешавања, али и ранијих неспоразума са Америком због врло пријатељског односа Аустрије према Русији.
Малешевић указује да је данима уочи посте Курца Вашингтону она коментарисана. Подсећа и да министарка спољних послова Аустрије за недељу дана иде у посету Москви.
„То је аустријско разумевање спољне политике. Да буде мост између Истока и Запада и она се већ 60-70 година труди да то спроводи“, каже политиколог из Линца. У том контексту, сматра он, треба посматрати и разговоре Курца и Трампа, па и оне о Косову.
