Путин је током обраћања истакао да је Русија била и да ће бити суверена земља, таква ће бити или је неће бити уопште. „Русија не може да буде држава ако не буде суверена. Неке земље то могу, али Русија не“, изјавио је руски председник.
Члан Комитета за одбрану и безбедност Савета федерације Франц Клинцевич у разговору за Спутњик истиче да речи председника шаљу поруку да је Русија увек спремна на обострано корисну сарадњу.
„Порука коју је тихим гласом мирно саопштио председник, по мом мишљењу, јесте кључна, одређујућа за спољну политику и унутрашње послове земље. Русија, за разлику од других земаља, чија имена нећу да наводим, не може бити другачија, —или јесте суверена и независна, или неће постојати уопште. Ово је историјски задатак Русије. Темељ руског човека је доброта, он је и мирољубив, али веома независан, не може да му се диктира. С Русима треба да се договарате, сарађујете и будите пријатељи. Ако сарађујемо са неким, желимо да би ова сарадња била обострано корисна“, истиче Клинцевич.
„Антируска политика не одговара интересима САД“, изјавио је Путин и предложио америчким партнерима да прорачунају домет и бризну руских система наоружања и тек на основу тога да доносе одлуке.
На питање како коментарише ове речи председника Путина, Григориј Добромелов, директор Института примењених политичких студија, за Спутњик објашњава:
„Без обзира што је неколико пута поменуо да Русија и САД морају да очувају пријатељске односе, председник Путин је такође нагласио и да је због политике коју активно спроводе САД, Русија приморана да одговори. Руска политика није агресивна, већ само реакција на непријатељско деловање САД. Путин је истакао да је Русија у новим технологијама и наоружању претекла Америку, као и да ће сви покушаји САД да умање способности Русије и нађу слабе тачке у њеном нуклеарном штиту бити овенчани неуспехом.“
Такође, Добромелов сматра да у овом тренутку нема тих актера на америчкој политичкој сцени који би могли чути поруку руског председника.
„Они не желе да чују, и због много чега што се дешава на унутрашњем плану у САД, не могу да чују. Проблем је у томе што је унутрашња политичка криза прешла у изузетно озбиљну фазу, посебно током ове године, почевши од блокаде буџета, увођења ванредног стања, па све до тога да републиканци и демократе не могу да се договоре око основних, најобичнијих ствари. Зато, док се не реши ова криза унутар САД, нема сврхе говорити о конструктивном приступу Вашингтона. Сва дешавања на релацији Русија—Америка биће условљени проблемима самих САД“, констатује наш саговорник.
Велику пажњу Путин је посветио изласку САД из Споразума о ракетама средњег и кратког домета рекавши да су од тренутка потписивања тог документа до данас многе земље радиле на развоју таквог наоружања, док Вашингтон и Русија то нису.
Добромелов је у овом смислу констатовао да тренутно не би требало очекивати конструктивни и равноправни дијалог са Вашингтоном о контроли наоружања.
„Такви разговори сада нису могући, јер САД нису спремне на равноправни дијалог. Вашингтон је спреман да говори језиком ултиматума и овде нема сврхе оптуживати амерички политички естаблишмент. Трамп је, како год да окренете, проамерички председник и његов задатак је да очува америчку хегемонију. Зато су оправдани било какви његови кораци из перспективе националних приоритета. САД сад нису спремне за равноправан дијалог јер не виде потребу, имајући у виду да инфраструктурно, захваљујући интернет технологијама могу да контролишу било коју тачку на свету. Па ипак, Вашингтон разуме да ће било какви даљи непријатељски кораци према Русији, који би водили озбиљним економским губицима, бити адекватно и симетрично оцењени у Москви. У овом тренутку на тако нешто осим Русије није способна адекватно да одговори ниједна друга земља на свету. Стога ће у догледној будућности, хтеле то или не, САД бити приморане на конструктивни дијалог са Москвом“, објашњава Добромелов.
Путин је истакао и да Русија нема намеру прва да размешта ракете у Европи, али уколико Америка то учини, Русија ће то схватити као претњу.
Директор Института примењених политичких студија за Спутњик истиче да је руски председник не само јасно ставио да знања како ће Москва схватити овакав амерички корак, већ и да је Русија спремна да одговори.
„Москва ће одговорити, и то асиметрично. Путин је рекао не само да је Русија способна да обори ракете које би непосредно угрозиле њену територију, већ и да одговори ракетним ударом на земље одакле би ракете биле лансиране. Другим речима, руски председник је упозорио државе које би биле домаћини америчким ракетним системима. Међутим, чула се и сасвим нова порука председника Путина, да неће страдати амерички сателити, већ да је Москва спремна да одговори и по командним центрима одакле се управља америчким ракетама. Путин је упозорио да за десет минута ракете лансиране са територија суседних земаља могу да стигну до Русије, али и да за готово исто време руске ракете могу да стигну до територије самих САД“, наглашава Добромелов.
Члан Комитета за одбрану и безбедност Савета Федерације Франц Клинцевич констатовао је да је до сада пратио многа обраћања председника Путина, а да је ово одржавало садржајност, хуманост и отвореност.
„То је био сигнал за оне који се понашају непоштено, агресивно, провокативно. За оне који су љубоморни на нашу стабилност и напредак, то је био сигнал онима који се тога плаше. Штавише, напомињем, да се ради о периоду изванредног економског притиска, узимајући у обзир кршење међународног права и најављене санкције. Данас ипак бележимо велики прогрес“, објашњава руски политичар.
Клинцевич је додао да, иако је председник помињао успехе наменске индустрије, то најпре била порука да би успеси војне индустрије требало да постану локомотива и у цивилном сектору.
„Ово обраћање се не може окарактерисати као милитантно или агресивно. У фокусу је био човек, његово благостање, здравље и будућност. Важно је да је много пажње било посвећено безбедности земље. Председник је јасно подвукао да технолошки напредак Русије, као и то да имамо нешто што не поседује нико на свету. Данас морамо размислити о томе како би ова војноиндустријска структура могла да се искористи у цивилном сектору“, закључио је руски политичар.
