Током наступа пред студентима Руског државног универзитета хуманистичких наука Захарову су питали шта ће учинити Русија уколико се у Венецуели ипак догоди државни преврат.
„Питање је шта ће бити у самој Венецуели ако се тамо догоди преврат. Ето то је питање. Свет сада о томе размишља“, навела је Захарова.
Према њеним речима, „западна свест“ није јединствена у вези с Венецуелом.
„Тако је управо због могућих последица онога што може да се догоди у Венецуели и ономе до чега то глобално може да доведе“, рекла је Захарова.
Према њеним речима, евентуални преврат у Венецуели поставља питање не само о судбини те земље, него и региона и света у целини.
Председник венецуеланског парламента Хуан Гваидо прогласио је себе 23. јануара за шефа државе. САД, бројне латиноамеричке и европске земље признале су Гваида као председника Венецуеле, док Русија, Кина и низ других земаља подржавају легалног председника Николаса Мадура.
Најважније питање сукоба владе и опозиције протеклих дана јесте питање хуманитарне помоћи Венецуели. Опозиција је објавила да ће испоруке хуманитарне помоћи уз подршку САД почети 23. фебруара. Мадурова влада, међутим, категорички одбија приступ те помоћи на територију земље и затвара државне границе, али Каракас прима хуманитарну помоћ из других земаља.
Москва је саопштила да испорука хуманитарне помоћи западних земаља има провокациони карактер и да носи ризик од сукоба који би могли да буду изговор за насилну акцију присталица опозиције.