Реч је, како је објаснила заменица руског министра културе Олга Јарилова отварајући конференцију у Руском дому, о маршрути светиња неподељеног хришћанства и маршрути жена писаца словенског света. Она је најавила и конкретне планове рада у развоју ових пројеката како би и Русија и Србија активније учествовале у тим рутама.
Како је истакла Асја Мунтеан, заменица министра културе Србије, Србија подржава пројекте развоја сарадње, па и оне које развија Фонд словенских култура, што је значајна платформа која повезује све словенске земље. Форум је успео да промовише словенску културу и уметност, а један од пројеката је везан за књижевност. Рецимо, 100 словенских романа, као и иницијативе развоја руте жена писаца словенског света или руског предлога о развоју руте неподељеног хришћанства.
Прву руту представила је Андреја Рихтер, директорка Форума словенских култура, иначе из Словеније. Форум, како је прецизирала, слави 15 година и обједињује 13 словенских земаља са 300 милиона Словена, као и да повезује 473 културних установа, 200 музеја, 118 аутора, преводилаца, 23 министарстава културе, спољних послова…
Нова културна маршрута, како је објаснила, обухватиће спомен-места, културне установе, културне споменике, уметничко наслеђе словенских земаља и жена писаца у тим земљама. Из Србије ће то бити Десанка Максимовић, из Хрватске Ивана Брнић Мажуранић, из Русије Ана Ахматова, Марина Цветајева, Зинаида Хипијус, а и све друге словенске земље имаће своје песникиње и писце заступљене у пројекту.
Посебно је занимљива друга маршрута названа „Светиње неподељеног хришћанства“. Мигел Паласио, шеф истоимене асоцијације, рекао је да је реч о општепросветитељској маршрути који обухвата верске и културне споменике хришћанства, било да је реч о католичкој или православној цркви. Православци и католици имају заједничку историју, заједничке споменике и заједничке свеце, а многи су били значајни писци и културне личности. У Европи има 280 милиона католика и 211 милиона православаца и зато је ова маршрута важна.
Међу споменицима у Русији који би се нашли на тој рути, он је навео између осталог Сергијев Посад, где се налази Тројице Сергијева лавра, затим цркву Покрова на Нерли, најстарију сачувану руску цркву, а што се тиче Србије поменути су Саборна црква у Београду, црква Ружица, црква св Марка, Стари Рас, Црква светих апостола Петра и Павла, манастир Гргетег.
Олга Јарилова објаснила је за Спутњик да је учешће Србије у предложеним пројектима потпуно реално, те да то није никаква митска прича, али да предложени пројекти нимало једноставни пројекти.
„Сертификовање културних маршрута у Савету Европе је веома сложена процедура јер то није само туристичка маршрута из тачке А у тачку Б, већ је то веома велика културолошка прича коју прати маса мера и која обједињује огроман број учесника, представника науке, наше музеје, представнике културе, образовања, свакако и представнике туристичке гране, која је поред културологије и науке, неоспорно важна компонента. Нема сумње да ће у оквиру пројекта који се развија бити успостављена читава мрежа различитих туристичких маршрута по различитим земљама. Већ се низ земаља укључио и у једну и у другу маршруту. То је обавезни захтев Савета Европе. Треба да буду најмање три земље, а ми данас имамо најмање пет а у неким пројектима и више“, навела је Јарилова.
На питање ко ће финансирати пројекте Јарилова каже да је реч о финансирању по више праваца.
„Сваки учесник пројекта даје свој допринос. Овде свакако нема финансирања из буџета земаља, али свака земља подржава дестинације које су укључене у овај пројекат. Кад је реч о роковима реализације, очекујемо да ће за годину дана ови пројекти бити представљени пред Саветом Европе ради сертификације“, прецизира Јарилова.
Асја Мунтеан, заменица министра културе Србије, у изјави за Спутњик истиче да су изнети предлози полазна тачка и да предстоји велики рад пројектима.
„Да би се нека рута сертификовала и постала европска, она мора да има научну основану, туристичку одрживост и увек постоји научни савет који се бави тиме зашто је неки споменик ушао у руту и тај део који говори о туристичкој одрживости. Тако да је велики пут пред нама а ово су зачеци. Ми смо такође увек емоционално везани за неке споменике пре свега оне на листи унеска. Нису споменути Сопоћани. Не бих хтела да излазим са конкретним предлозима али ћемо скупити тим наших стручњака из различитих области да дамо добре предлоге и да Србија буде достојно представљена и у овој рути а и у рути женских писаца. Има још предлога из Министарства културе, објаснила је наша саговорница.
На питање како ће се унапредити руско-српска културна сарадња, Мунтеанова је рекла да је током посете руске делегације било речи о интензивирању културне размене.
„Желели бисмо да наш Народни музеј прихвати репрезентативну изложбу или из Руског музеја из Санкт Петербурга или из Третјаковске галерије у Москви и да то буде изложба која ће на достојан начин да представи културу и уметност Руске Федерације. Разговарали смо и о ревији филмова. Јарилова је поменула како савремени руски филм, тако и филмове из совјетског доба. Ми смо говорили и о представљању наше кинематографије али и о ономе што поседује наша Кинотека јер она поседује најбогатију колекцију Европе. Важно нам је да се млађе генерације и у Србији и у Русији се упознају с нашим културама и то нам је циљ у наредном периоду“, навела је Асја Мунтеан.
На конференцији су потписана и три споразума, између осталог, Асоцијација светиња неподељеног хришћанства потписала је споразум са ходочасничком агенцијом СПЦ „Доброчинство“.
