Мутна вода Венецуеле је, као и увек у смутним временима, на површину избацила много штошта, па тако и КАНВАС. Центар за примењене ненасилне акције и стратегије (КАНВАС), који делује од 2004. године, настао је из модела који су америчке безбедносне структуре развиле приликом припреме рушења Слободана Милошевића у Србији и изучава се као модел такозваних обојених револуција којима Американци и њихови савезници подривају и руше неподобне режиме по свету.
Ненасилни отпор као важан сегмент државног преврата, смислили су и развили теоретичар Џин Шарп и пуковник Роберт Хелви, који га је први пут имплементирао у Србији преко организације Отпор, чије је активисте лично обучавао.
Модел који се тада одлично показао, након тога је усавршаван и развијан, до сада је примењен у више од тридесет држава. Активисти које су директор и оснивач КАНВАС-а Срђа Поповић и његови сарадници обучавали деловали су у Украјини, Грузији, Либану, Египту, на Малдивима… и учествовали у сменама бројних режима. У Венецуели су поново активни на рушењу власти Николаса Мадура, пошто им први покушај обарања Уга Чавеза није ишао од руке.
У почетку стидљиве информације на тему улоге КАНВАС-а у Венцуели, сада већ и нису новост. Тако је ових дана и онлајн издање Индепендента, једно од најзначајних независних медија у Јужној Африци, таксативно навело да су самопроглашеног председника Венецуеле Хуана Гваида већ више од деценије јастребови у америчкој администрацији спремали да преузме власт у Каракасу. Практично, од студија на америчком универзитету „Џорџ Вашингтон“ 2007. године, где је добио диплому неолибералног економисте.
Три године касније, у новембру 2010. године, Гваидо је, како пише Индепендент, похађао тајни тренинг у Мексику о томе како збацити председника Уга Чавеза. Наводи и то да је обуку обезбедио Отпор, који је постао српски модел отпора који је успео да сруши Слободана Милошевића. Тај модел је потом коришћен за обуку опозиције у многим земљама, посебно у Источној Европи, да би се разбиле владе у различитим обојеним револуцијама, указује овај портал.
Напомиње такође да Гваидо није био први Венецуеланац који је тренирао тактику Отпора, пошто је пет студентских вођа из Венецуеле 2005. године у Београду обучавано од стране КАНВАС-а. То је, истиче Индепендент онлајн, финансирала америчка невладина организација, Национална фондација за демократију, за коју се зна да промовише залагања за промену режима у различитим земљама.
Историчар Чедомир Антић, који је је био један од лидера Студентских протеста 1996/97. године, из којих су касније изнедрени и Отпор и КАНВАС, за Спутњик каже: „Брукају не само највећи број оних часних који су протестовали против Милошевића и делом с правом трпе повике ’Отпораши, Сорошовци‘, него — брукају Србију!“
„Улога људи који су некада били у Отпору, који сада служе као некакви извозници мирних револуција, који обучавају разне демократске али и друге прозападне покрете по свету није добра за Србију и српски народ зато што нас потпуно бесмислено и непотребно доводе у позицију да стајемо на страну великих империја које имају много више користи од свега тога него што има група наших бивших отпораша која живи на високој нози за неки мали новац. А у ствари, врло често служи само као нека димна завеса да би тамо после могле да делују разне службе, америчке или неких других земаља“, објашњава Антић.
На питање шта је у ствари улога КАНВАС-а, он сликовито одговара — нешто између димне завесе и сипиног црнила.
„Они треба да покажу да ту има неки зли тиранин, диктатор и да има неки народ окупан, фин, који је као Американци и онда они дођу и то организују и за њима иду разне службе. Занимљиво да им никада није била намера да оду и окупирају Волстрит. То је њима потпуно испод части, пошто раде као такси, по таксиметру“, нема дилему некадашњи предводник студентских протеста против Милошевићевог режима.
Очигледно је, додаје он, да се ради по налогу. А тој, како каже, тужној слици, печат даје резултат КАНВАС-а.
„Када погледамо биланс, сећам се Грузије и покрета Кмара, Либана, Египта, свуда је то пропало. Што сад не иду против египатског председника Ел Сисија да се буне. Нажалост, Муслиманска браћа су мера демократије Египта. Шта је постигнуто у Либану? Хезболах је постао доминантна странка, земља је подељенија него икада, нема људских права. Шта се догодило у Грузији. Тај кога су довели пао је као тиранин. Ено га тамо у Украјини, прави се да је највећи мрзитељ Русије, већи од најекстремнијих десничара. Можда је у Тунису или Туркменској Републици нешто успело, али не верујем да је то захваљујући њима“, сумирао је Антић.
А активисти отпора су прво 2003. саветовали опозициони покрет Кмара у Грузији, потом годину дана касније обучавали присталице украјинске опозиције током „Наранџасте револуције“ 2004. учествовали у „Револуцији лала“ у Киргистану 2010. Те исте године им је на пет година забрањен улазак у Русију због активности на штету руских интереса током избора за руску Државну думу, где је члан КАНВАС-а био посматрач.
Турски „Хуријет“ је пре две године писао да је организација КАНВАС, коју води српски политички активиста Срђа Поповић, била једна од организација која је била дубоко умешана у сва дешавања током „арапског пролећа“, а посебно у Египту.
Није тајна да је КАНВАС присутан у Венецуели. На сајту те организације Венецуела је наведена као област у којој делују. Цитирана је и својевремена Чавесова изјава у којој „Отпор“ назива главним произвођачем невоља у Венецуели, а Новости пишу да је Поповић прошле године, заједно са колегом из „Отпора“ и „Канваса“ Слободаном Ђиновићем, објавио текст под називом „Нацрт за спасавање Венецуеле“.
Поповић је још раније изјавио да су он и Гваидо пријатељи и да би учинио све да му помогне у борби против режима у Каракасу.
Антић не спори да је ситуација у Венецуели врло комплексна и да се не може посматрати црно-бело, јер је чињеница да народ тамо није задовољан, да је опозиција победила на парламентарним изборима, а Мадуро на председничким, који су његови политички противници бојкотовали и да би било најбоље када би у Венцуели могло да дође до споразума.
У супротном, како то раде организатори револуција, дође до те димне завесе где, како истиче Антић, ето, ти добри, ненасилни спроводе неке перформансе, а у ствари иза њих долазе америчке фирме, од ЦИА до разних контактора који гледају свој интерес.
Управо то потврђује и писање јужноафричког „Индепендента“, који у тексту о Гваиду каже да је од децембра прошле године путовао у САД, Колумбију и Бразил како би координирао планове за масовне демонстрације током Мадурове председничке инаугурације у јануару ове године. То је био план припремљен са америчким државним секретаром Мајком Помпеом, који се са Гваидом састао дан пред инаугурације, 10. јануара, а затим га јавно подржао да преузме дужност самопроглашеног председника Венецуеле, наводи портал.
Уместо до сада неуспелих стратегија против Мадура, нова је да се покуша са испоруком хуманитарне помоћи коју насупрот изабраном председнику, заговара самозвани. А то је баш прилика за ненасилни КАНВАС. Мадуро је до сада то успевао да блокира, а то би могло да буде изговор за војну интервенцију на „хуманитарној основи“, оцена је Индепендента.
Е ту би већ после КАНВАС-ове димне завесе могли да наступе неки мање мирољубиви момци.
