Свечаност је уприличена поводом прославе Светог Симеона Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске.
Епископ милешевски Атанасије казао је да је поимање Косова и Метохије одређено самим поводом окупљања око личности Светог Симеона Мироточивог и Светога Саве и њиховог дјела, 800-годишњице самосталног организовања Српске православне цркве односно, како је навео, 800 година зрелости управљања собом.
Владика Атанасије је казао да смо сада сви на испиту када је у питању Косово и Метохија.
„Ми смо на испиту, али то је одговоран испит који није само за нас јер слиједимо Христову мисију — спасење свијета“, казао је владика Атанасије и поручио да је врло битно да се сабирамо око онога око чега су се окупљали и наши преци.
Протојереј-ставрофор Велибор Џомић навео је да су се они окупили на Косовско-метохијској вечери да би говорили о двије веома важне књиге које нису велике по обиму, али су велике по значају.
„Посебно због тога што је један од аутора меморандума у највећем дијелу владика Атанасије, заједно са игуманом из Дечана Савом Јањићем, те да се ради о документу који је 23. маја 2003. године усвојио Сабор Српске православне цркве којим је тада предсједавао Свети патријарх Павле“.
„Већ пуних 15 година се вјешто пласира прича о наводној промјени става СПЦ о Косову и Метохији, па је Митрополија црногорско-приморска одлучила да поново објави овај меморандум на српском језику“, казао је Џомић.
Он је појаснио да има много разлога због чега је тај меморандум данас важан, али да он прије свега свједочи о јасном и непромијењеном ставу СПЦ о Косову и Метохији.
Присутнима се обратио и архимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани, који је пренио поздраве и благослове епископа рашко-призренског Теодосија и дечанске братије, а прије свега благослов Светога краља Стефана Дечанског.
Говорећи о приликама на Косову и Метохији, архимандрит Сава је казао да постоји велика забринутост нашег народа који је и даље одлучан да остане на својим вјековним огњиштима.
„Забринут је наш народ због опасности, можда и први пут у својој историји, да се сами сагласимо са одсијецањем КиМ једном заувијек, не само политички већ од бића самога нашега народа. Суочавамо се са наставком раније, посебно за вријеме комунизма започетог процеса тјерања да се сами одрекнемо КиМ и да народ и Црква прихвате то као најбоље рјешење“, рекао је игуман Високих Дечана.
Он је додао да народ мора да нађе начина да не дозволи да се одрекнемо Косова и Метохије.
„КиМ није питање политике и територије. За нас је Косово и Метохија ризница нашег хришћанског идентитета. Без њега можемо лако да престанемо да будемо народ Божји, јер се на њему налазе светиње које стално казују и опомињу нас ко смо били, шта јесмо и шта треба да будемо“, казао је архимандрит Сава.
Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије је у свом говору о КиМ указао на дугогодишњу комунистичку забрану помињања назива Метохија због тога што се из самога имена закључује да се ради о манастирском посједу.
„Сада на КиМ имамо око 1.300 цркава и манастира, а највеће и најважније су у Метохији. Иако је власт избрисала Метохију, она се не може избрисати јер је дубоко укоријењена у наше биће, заједно са Косовом, и зато увијек треба говорити Косово и Метохија“, изјавио је владика Атанасије и додао да ћемо издржати, само треба да се стално молимо Богу да буде догодине у Призрену.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је благословио Косовско-метохијско вече, истичући да косовско-метохијски разговор траје без прекида већ 600 и више година:
„КиМ је у жижи свјетских збивања од 1389. године, када су звонила звона у Нотр Даму у Паризу, а тако је то и у ово наше вријеме. На Косову је настављена битка свјетских размјера и представља почетак оног што се данас догађа у Украјини, на Блиском истоку, у Палестини. Та збивања су, дакле, наставак онога што се догађало на КиМ“.
Осврнуо се на признање тзв. независног Косова од стране актуелне црногорске власти, за коју је рекао да је рођена из Брозове Црне Горе:
„Нема срамнијег чина за Црну Гору од тог признања“, казао је Амфилохије.
Он је додао да Црква, која је 500 година чувала душу и образ КиМ, нашега народа и цијелог Балкана, наставља то да ради и данас, а да је ово што се сада догађа само наставак петовјековног ропства.
Своје обраћање митрополит Амфилохије је завршио Његошевим стиховима: „Нада нема права ни у кога, до у Бога и у своје руке. Надање се наше (а не безнађе!) закопало на Косову, у једну гробницу“.
„Нема светије, пророчкије ријечи од те ријечи владике Рада записане 1847. године када су Косово и наш народ било у много тежем положају него што је данас, али народ није изгубио наду, него је на тој косово-метохијској гробници саградио наду и будућност“, закључио је Афилохије.
