Трговински преговори између Кине и САД улазе у финалну фазу, али Пекинг паралелно с тим инвестира у велике пројекте који једном заувек могу да промене правила игре. Ради се о појасу Хонгконг—Макао, који ће постати кластер за високе технологије.
Нова стратегија предвиђа одлучни напредак у сфери технологија и реализоваће се у четири велика града: Хонгконгу, Шенџену, Макау и Гуангџоуу. Тај регион, у коме живи више од 67 милиона људи, ускоро ће моћи да се похвали економијом вредном хиљаду милијарди долара, што премашује вредност јапанског извоза.
„Хонгконг је био британска, а Макао португалска колонија. Док је Хонгконг постао британска колонија 1879. године, Макао је био под Португалцима од 1599. године. Оба града су се развијала одвојено од Кине. Средином 20. века, Хонгконг и Макао су се значајно разликовали по економском развоју од остатка Кине. Тек крајем 20. века, када је почело спровођење реформи, Пекинг је успео да повеже Хонгконг и Макао са кинеском економијом. Достигнућа Хонгконга и Макаа су постепено прелазила на јужну Кину, захваљујући чему се то подручје данас брже развија од севера“, каже шеф руског Центра за економска и друштвена истраживања Кине и заменик директора Института за Далеки исток Руске академије наука Андреј Островски.
Како се очекује, Шенџен, у ком се налази седиште „Хуавеја“, постаће чвориште технологија, Хонгконг ће бити центар финансија и трговине, Макао туризма и трговинских односа са Бразилом (због своје португалске прошлости), док ће Гуангџоу бити административни центар.
Кина је већ потрошила огромна средства на повезивање тих градова. На пример, прошле године је отворен најдужи мост на свету који је повезао Хонгконг и Макао. Само у тај мост је уложено 15 милијарди долара.
„Градови Џухај и Шенџен су постали база за нове технологије. Управо у Џухају и Шенџену је почела економска реформа Кине деведесетих година прошлог века. Осамдесетих година ту су створене слободне економске зоне, чиме су и почеле економске реформе у земљи“, подсећа руски експерт и додаје да Кина већ има много мањих научно-технолошких паркова.
„Кина има 31 провинцију и у свакој постоји по 3-4 научно-технолошке зоне, тј. силицијумске долине“, објашњава Островски.
Пројектом изградње „силицијумске долине“ Кина може да преузме иницијативу у свету по технолошком развоју. То се само надовезује на чињеницу да је „Хуавеј“ у свету већ препознатљивији бренд од „Епла“, истиче руски економиста.
„Кинези су већ конкурентни Американцима у информационој технологији, генетици, биологији. Тај развој се налази на високом нивоу. Према регистрованим патентима, на пример, Кина је одавно испред САД, на првом месту у свету“, закључује Островски.
Како изгледа, Америка треба да се припреми за „нове хуавеје“, јер Кина не жали новца за свој технолошки развој.
