И то вишеструки. На састанак, на коме су у име САД учествовали потпредседник Мајк Пенс, шеф Стејт департмента Мајк Помпео и зет Доналда Трампа Џаред Кушнер, најближи европски савезници, попут Француске и Немачке, послали су само дипломате нижег ранга, а шефица дипломатије Европске уније Федерика Могерини није дошла уопште јер је, како је рекла, имала друге обавезе. Није ту било ни представника Турске, Катара и Либана.
Конференција у Варшави одржана је под називом „Министарски састанак за промоцију будућности мира и безбедности на Блиском истоку“. Међутим, израелски премијер Бењамин Нетанијаху открио је њену праву сврху, рекавши да су представници водећих арапских држава, са Израелом, ту дошли да размотре „заједнички интерес рата са Ираном“.
Крајњи резултат, испоставило се, био је супротан овим очекивањима. „Поделе око Ирана наносе штету напорима САД да изграде консензус о блискоисточној политици“, закључио је „Вол стрит џурнал“.
Због чега Сједињене Државе нису успеле да изграде консензус око своје политике на Блиском истоку? Колико је дубока ова подела међу савезницима, а колико је блиска сарадња коју су остварили Русија, Турска и Иран? И да ли је Русија, како такође констатује „Политико“, који Русији иначе није наклоњен, заиста постала доминантна сила на Блиском истоку?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили проф. др Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.
„Америка је на Блиском истоку у фази повлачења, уз снажно уздизање Русије и њених партнера Турске и Ирана, у позадини је наравно и Кина, и управо се на том терену исказује настанак мултиполарног света. Отуда, неуспех варшавског окупљања био је, реално, и очекиван“, сматра Илија Кајтез који напомиње да су „све израженије пукотине у евроатлантском савезу, а до нарочитих подела долази између САД и држава такозване Старе Европе. Додатан проблем с тим у вези, који се покушава ублажити, јесте фундаментални разлаз о питању Ирана. Ово је ситуација која је до пре петнаестак година била незамислива — САД су практично остале усамљене када је реч о нуклеарном споразуму с Ираном. САД су у Варшави покушале да консолидују ту ситуацију, међутим, Немачка, Француска и Велика Британија нису показале велики ентузијазам за то. Напротив, како је и указао руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, те пукотине постају све дубље и све их је теже прикрити.“
„Са становишта америчке администрације, окупљање у Варшави било је поприлично хаотично. САД нису успеле да против Ирана мобилишу значајан број земаља“, указује Борислав Коркоделовић. „Једини значајан добитник је израелски премијер Бењамин Нетанијаху — показало се да је израелски лоби унутар САД успео да ту конференцију усмери у прилог Израела и, нарочито, самог Нетанијахуа, кога у априлу чекају парламентарни избори, а истовремено је суочен с озбиљном полицијском истрагом.“
Коментаришући амерички неуспех у Варшави, портал „Политико“ Русију описује као „доминантну силу на Блиском истоку након што је успешно заштитила сиријског председника Башара ел Асада“. А на сличан начин и „Вашингтон пост“ признаје да је, упркос настојањима Вашингтона, „Москва зацементирала своју улогу истинског арбитра будућности Сирије“ и да сви регионални играчи, укључујући и америчке савезнике попут сиријских Курда, „сад гледају према Кремљу“ око коначног расплета.
„Кључне карте у овој компликованој геополитичкој слагалици сада држе Руси, и то из неколико разлога“, објашњава Илија Кајтез. „Прво, Иранци не смеју да игноришу било какав рационалан захтев Русије јер би остали усамљени. Такође, Русија има и веома блиске односе с Израелом, који има велики страх од иранског приближавања његовим границама и зато му је потребна руска помоћ. А ту је и Турска, чија набавка руских система С-400 представља пораз Америке. Русија је, једноставно, постала једини фактор, фактор стабилизације, који све ове интересе може колико-толико да помири. Поред сјајних војних способности које је показала у рату у Сирији, Русија сад исказује и сјајну дипломатску способност. Она иде полако, не жури, прави компромисе када је то потребно, има адуте на свим странама, и непристрасна је. За разлику од Америке која је све време наступала предаторски.“
„Русија се вратила на велика врата. Учинила је оно што САД никада нису успеле — уз реалистичан приступ она успева да саслуша све стране, што је утолико већи успех јер на Блиском истоку важи правило да нико никоме не верује“, наводи Борислав Коркоделовић, указујући да истовремени процес опадања америчког утицаја на Блиском истоку има и шире геополитичке последице: „Центри светске моћи померају се према Истоку. О томе говори и турнеја принца престолонаследника Саудијске Арабије Мухамеда бин Салмана по земљама Азије, која ће се завршити у Кини. А Саудијска Арабија је један од кључних савезника САД, које све више добијају неку врсту секундарне улоге, уместо да диктирају током процеса као што су могле раније.“
