Наиме, ако анализирамо билансе утрошка примарне енергије приликом њене израде, ако се узме у обзир одржавање уређаја који тај посао обављају, и израчуна се количину енергије која се на крају добија, у огромном броју случајевима долазимо до закључка да једна општеважећа, општеприхваћена тврдња да апсолутно сви природни извори енергије, дакле Сунце, ветар, вода, биомаса… уједно производе и обновљиву енергију, једноставно — није тачна.
Такво уопштавање је, кажу стручњаци, пре свега еколошки штетно за планету, а у истраживању те теме обавезно се мора се размотрити и питање — да ли су такви уређаји уопште еколошки чисти, као и да ли заиста доприносе смањењу емисије гасова који производе ефекат стаклене баште.
„Најтеже се уочавају стратешке грешке“, каже један од популарнијих Марфијевих закона, а Спутњик ће покушати да за вас открије да ли је овде у питању нечија ненамерна грешка, или је заправо посреди добро осмишљени, међународни марифетлук.
О томе да ли је прича о обновљивим изворима енергије опасна глобална стратешка заблуда коју су приликом потписивања Кјото протокола смишљено наметнуле моћне, добро организоване интересне групе, Јелица Путниковић у овонедељном издању „Енергије Спутњика“ разговара са стручњаком за ову област, проф др Браниславом Ђорђевићем.