„Сада се регулатива, која би у идеалним условима требало да се заснива на универзалним принципима, на принципима међународног права, замењује уско схваћеним правилима развијеним у уском кругу“, објаснио је Лавров.
„Управо те лажне вести… Француска је узела и направила закон који филтрира пијацу у медијском простору са становишта Француске како се њој хоће“, рекао је министар.
Према његовим речима, телевизија РТ и Спутњик су као и раније недостојни, „њих нигде не пуштају — ни у Јелисејску палату, ни на било какве специјалне догађаје. А када се обратимо Французима, они кажу: све је исправно, то нису медији, то су пропагандна средства“, рекао је руски министар спољних послова.
„А када предлажемо да се позовемо на документе ОЕБС-а, који су универзално одобрени и којима је установљена недопустивост стварања било каквих препрека за приступ информацијама и јавности и новинара, говоре нам: добро, то је било деведесете године, па, нека и остане у деведесетој години“, додао је.
Ситуација са руским медијима на Западу последњих година постаје све тежа. Европски парламент је у новембру 2017. године усвојио резолуцију која се односи на потребу за супротстављањем руским медијима, при чему су као главне претње у документу наведени Спутњик и РТ. Током предизборне кампање на председничким изборима у Француској 2017. године, дописници француског Спутњика и РТ нису били акредитовани за предизборни штаб Емануела Макрона. Са његовим избором за председника Француске, Министарство спољних послова земље није продужило акредитацију упркос жалбама.
Председник Русије Владимир Путин је рекао да усвајање овог документа показује деградацију представе о демократији у европском друштву.
У новембру 2018. године у Француској је усвојен пакет законских аката о „борби против манипулације информацијама“, који је припремљен на иницијативу председника земље. Законски акти су дали овлашћење Високом француском савету за аудио и визуална средства три месеца пре националних избора, да доноси одлуке о обустављању рада медија који дистрибуирају лажне вести.
