„Уверени смо да тешка ултимативна позиција из које је Вашингтон почео преговоре (са Пјонгјангом) неће донети резултате“, истакао је Лавров. „Зато што је постојао захтев који је објавио амерички државни секретар Мајкл Помпео, да се најпре потпуно елиминише све што има везе са нуклеарним програмом Северне Кореје, а тек потом, након такозване денуклеаризације Северне Кореје, разматраће се питање ублажавања санкција. То неће функционисати. Мислим да су већ и сами Американци схватили да такви ултиматуми никако неће радити.“
„Како ће то присилити људе да се разоружају? Они су већ разоружали (бившег ирачког лидера) Садама Хусеина лажним методама, разоружали су Муамера Гадафија“, наставио је Лавров. „Дакле, сви ови примери су пред очима. Може да ради само постепени приступ који укључује позитивне акције као одговор на позитивне акције Северне Кореје.“
„Успут, термин денуклеаризација је прилично широк, а Северна Кореја га недвосмислено тумачи као денуклеаризацију целог Корејског полуострва са одговарајућим обавезама Сједињених Америчких Држава и Јужне Кореје“, објаснио је Лавров.
Он је додао да би гаранције безбедности Северне Кореје од стране САД у случају потпуне денуклеаризације Пјонгјанга требало да буду веома чврсте. „Уверен сам да на крају неће моћи да се прође без мултилатералног формата. Гаранције безбедности, које се морају обезбедити Северној Кореји, ако се изненада заиста деси потпуна денуклеаризација, треба да буду веома чврсте“, нагласио је он.
Механизам шестостраних преговора о нуклеарном проблему Северне Кореје може бити потребан уколико се постигне напредак на предстојећем самиту Сједињених Америчких Држава и Северне Кореје, сматра Лавров.
У састав „шесторке“, осим Северне Кореје и САД, улазе Русија, Кина, Јужна Кореја и Јапан, а преговори у овом формату нису одржани неколико година.
Према речима министра, формирање механизма за мир и безбедност у Североисточној Азији један је од циљева који су договорени у оквиру шестостраних преговора о нуклеарном питању Корејског полуострва, „када су ти разговори још били у току“. „Они су сада замрзнути. Међутим, њихов потенцијал, наравно, треба имати у виду“, истакао је Лавров.
„Притом се надам да ће, ако буде постигнут напредак преко билатералних канала између Сједињених Америчких Држава и Северне Кореје, шестострани механизам, пре свега за питања мира и безбедности, бити врло користан“, нагласио је Лавров. „То је управо оно што се предвиђа руско-кинеском ’мапом пута‘“, додао је он.
Он је додао да је термин денуклеаризација широк и укључује између осталог и захтеве Вашингтона.
Представници америчког руководства и даље јавно тврде да ће само потпуна денуклеаризација Северне Кореје „омогућити да се крене ка неким позитивним корацима“, рекао је министар.
Лидери Сједињених Америчких Држава и Северне Кореје, Доналд Трамп и Ким Џонг Ун, одржаће свој други састанак у Ханоју 27. и 28. фебруара. Они су раније разговарали у Сингапуру 12. јуна 2018. године. Вашингтон и Пјонгјанг покушавају да се договоре о редоследу корака за реализацију споразума постигнутих на самиту у Сингапуру о денуклеаризацији на Корејском полуострву и нормализацији односа између Пјонгјанга и Вашингтона. Међутим, од тада нису предузети никакви конкретни кораци: Пјонгјанг очекује да Вашингтон испуни постигнуте договоре, а америчка администрација чека нове кораке Пјонгјанга о нуклеарном разоружању.
Лавров је навео и да председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп покушава да наметне Блиском истоку вештачки концепт регионалног НАТО-а.
„Стратешки савез на Блиском истоку, такозвана МЕСА или блискоисточни НАТО, који сада Трампова администрација, превазилазећи озбиљне сумње потенцијалних учесника, покушава да наметне земљама Персијског залива уз Јордан, Египат и Израел, наравно задржава своје интересе око ове иницијативе“, рекао је Лавров.
Као пример још једне вештачке имплантације је концепт Индопацифичког региона, који промовишу Сједињене Америчке Државе заједно са Јапаном и Аустралијом, „са очигледним контекстом обуздавања Кине“.
Русија је позвала земље Азијско-пацифичког региона да се придрже банци података о међународним терористима које је створила Федерална служба безбедности Русије, како би се пратило њихово прекогранично премештање „на пример из Сирије или Ирака у Малу Азију или Индонезију, или у Средњу Азију и Русију“, изјавио је министар.
Он је додао и да перспективе даљег динамичног развоја Азијско-пацифичког региона зависе, између осталог, од бројних изазова и претњи, као што је решавање нуклеарног проблема Корејског полуострва, тероризам, проблеми у области сајбер-криминала и територијалних спорова.
Према његовим речима, „овде би требало да се изгради поуздана архитектура једнаке и недељиве безбедности у Азијско-пацифичком региону, узимајући у обзир равнотежу интереса свих земаља у региону, заједничким напорима на основу Повеље УН и других начела међународног права, укључујући, наравно, мирно решавање спорова“.
