Закон забрањује објављивање информација у медијима и на интернету, укључујући и фотографије, видео-снимке и податке о локацији, што може да доведе до откривања података у којем роду служе, детаље службе и места дислокације.
Законом је предвиђено да се током вршења војних дужности забрањује употреба геџета са интернет везом, способног за пренос фото и видео материјала, као и података о геолокацији.
Како је саопштио председник комитета Државне думе за одбрану Владимир Шаманов, документ треба да осигура како личну безбедност војника тако и војске у целини.
Руски војни експерти имају позитиван став према овој иницијативи и сматрају је основаном и оправданом, с обзиром на тренутни технолошки напредак.
Они подсећају да такве забране већ неко време постоје, али да су сада правно регулисане.
Стручњаци објашњавају да нико не забрањује војнику да користи уређаје док се налази ван јединице и ван радног времена, али да су таква правила неопходна док је војник у јединици.
Ради се о томе да савремени мобилни уређаји омогућавају пренос не само видео, аудио и фото материјала, већ и такозваних „гео-тагова“, који се могу користити за одређивање тачне локације војника.
Сходно томе, уколико се зна његова припадност одређеној војној јединици, могуће је установити не само место дислокације, већ и подручја у којима јединица обавља одређене задатке, укључујући борбене, ако се ради о задацима који се обављају на територији страних држава, на пример у Сирији.
„Ја сам бивши војни тужилац и савршено добро разумем да људи када улазе у војну службу себе ограничавају, укључујући и у оном делу када је реч о коришћењу уређаја који на неки начин могу да утичу на откривање питања која имају везе са државном тајном или тајним документима. Стога, у том делу, овај закон објективно не крши право, јер се тиче војног особља. С друге стране, било каква веза са интернетом у оквиру софтвера који није развијен од стране руских стручњака може потенцијално да наштети држави у оним питањима која су класификована као војне тајне или питањима безбедности. Дакле, у овој ситуацији, ограничење употребе мобилних уређаја је легитимно“, каже за Спутњик бивши војни тужилац Михаил Јофе.
Тужилац истиче да би питање о томе да ли војник уопште може да користи мобилне комуникацијске уређаје морало да буде довољно јасно дефинисано да не би било злоупотреба.
„Наравно, постоји време и изван касарне, ван војне јединице, и војник тада има право да користи те уређаје, укључујући и електронска средства, али то не сме да чини на територији где се налази јединица и никако у време радног времена. Према томе, сматрам да у овом делу закон не противречи људским правима и не крши их, будући да се војним лицима намећу посебна ограничења“, каже Јофе.
Војни експерт Јуриј Зверев наводи да је ово ограничење сасвим логично, с обзиром на то да се значајан део обавештајних података прикупља из отворених извора.
„Војници, рецимо, фотографишу своје другове, што може бити опасно са становишта тероризма, јер исламски терористи могу да крену у ’лов‘ на пилоте Ваздушно-космичких снага. Не треба без разлога приказивати лица припадника специјалних снага и тако даље. Генерално, у совјетска времена, када сам служио војску, није било никаквих направа, али, рецимо, камере нису биле добродошле. И такође никоме није падало на памет да фотографише војну технику или да се слика поред ње, и о томе се посебно водило рачуна. Сада очигледно има оних који се не придржавају свих правила, тако да је овај закон начин да се на то подсете“, сматра Зверев.
Војни експерт подсећа да сличне забране постоје и у америчкој војсци.
„На пример, у САД, након што је једна фирма која је, чини ми се, продавала наруквице за праћење активности, објавила мапу на којој се случајно нашло неколико америчких војних, тајних база у којима су војници трчали, уређај са глобалним позиционирањем је забрањен. Што се тиче паметних телефона, не знам како стоје ствари, али коришћење уређаја са џи-пи-ес системом је у Америци забрањено“, каже Зверев.
Војни експерти истичу да је закон о ограничавању коришћења интернета одавно требао да буде уведен у војсци, јер су САД таква правила увела још 2011. године. Безбедност комуникације на интернету је изузетно важна, с обзиром на то да је интернет данас простор који већ отворено називају местом сукоба суперсила, а задатак војника је да штити своју земљу.
Како објашњавају стручњаци, све што се објављује на интернету тамо остаје вечно. „Оци интернета“, који се налазе преко океана, све су одавно смислили и прате сваки корак. За праћење више нису потребни класични шпијуни, ни извиђачко-десантне јединице, довољно је само да се прате активности војника на интернету, да се прати где су, шта раде, чиме се баве и сви ти подаци ће се убрзо наћи на столу потенцијалног противника.
Због тога међу московским експертима постоји јединствено мишљење да је закон о коришћењу интернета требало одавно да ступи на снагу у руској армији. То, како кажу, није параноја, већ последица чињенице да Американци могу лако да дођу до разних података.
Подсетимо, руска војска је такође створила сопствени интернет тј. комуникациони систем под званичним називом „Затворени сегмент предаје података“.
Војни интернет није повезан са глобалним интернетом, а сви компјутери који су прикључени на мрежу Министарства одбране заштићени су од коришћења од стране несертификованих спољних корисника.
