Јасна подршка Косову, која је стигла од немачког министра спољних послова Хајко Маса, у тренутку кад Запад, на челу са Америком, убеђује Приштину да укине таксу од 100 одсто на српску робу, чиме би се омогућио наставак преговора Београда и Приштине, који према плану треба да доведе до коначног решења, изненадила је власт у Београду.
Шта је позадина таквог става Немачке? Да ли је у питању доследност Берлина, или одмеравање снага са Вашингтоном?
Бивши дипломата и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић није изненађен таквом изјавом шефа немачке дипломатије, напомињући да су Немци од самог проглашења независности Косова имали веома чврст став. Слично мисли и Стефан Сурлић са Факултета политичких наука, уз подсећање да је Немачка условљавала Србију на европском путу баш питањем нормализације односа са Косовом.
„Сама Масова изјава да Немачка стоји иза Косова и да га подржава потврда је и тога, али и посредна порука Србији, да је питање таксе и осталих спорова питање између Београда и Приштине и да то неће променити немачки чврст став да је независност Косова завршена тема што се тиче Берлина. Немачка ће само наставити да јача косовску независност, пре свега кроз директно финансирање“, наводи Сурлић.
Упоређујући амерички и немачки утицај по питању Косова, Сурлић истиче да је Америка вољна да се у овој години постигне споразум, укључујући и идеју о разграничењу.
„Зато Вашингтон врши већи притисак на Косово, док Немачка није одушевљена идејом о разграничењу. Берлин донекле и страхује од решења које би укључило разграничење и одустајање од досадашње политике коју је Немачка подржавала кроз нормализацију односа и недирање целовитости Косова“, истиче Сурлић.
На око супротстављени ставови Америке и Немачке, према Сурлићевим речима, нису стварни, јер те две земље имају координисану политику, а само по неким тачкама имају тврђи или мекши став.
„Суштински, и Немачка и Америка су заинтересоване да осигурају косовску независност кроз споразум Београда и Приштине. Питање је само какве природе тај споразум треба да буде и ту су разлике између Берлина и Вашингтона“, закључује Сурлић.
Паић додаје да Немци свесно тврђе наступају, јер желе главну улогу у Европи, али не спори да је однос Америке и Немачке одавно постао ривалски и то не само по питању Косова.
„Немци желе да задрже кључну улогу на овом простору, јер одавно сматрају да је то њихова интересна зона и то није од јуче. Према Србима имају стереотипан однос, без обзира на економску сарадњу. Они у ствари не желе прејаку Србију, а плаше се да би неко решење које би уважило српски интерес, могло да се преслика и на Босну и Херцеговину, где они стоје при ставу да БиХ треба да остане оваква каква јесте, да Република Српска мора да се повинује и да надлежности РС морају да се ограниче и сведу на административну јединицу“, верује Паић.
Наш саговорник подсећа и да је управо Немачка имала највећу улогу у разбијању СФРЈ, а и да је често критикована, јер је Словенију и Хрватску прерано признала.
Представници Берлина су још 2012. године у Београд донели документ од седам тачака које Србија мора да испуни како би почела преговоре о придруживању ЕУ, а главна ставка је била однос са Косовом. Тај списак је три године касније проширен на 11 тачака, а Немачка никада није одустала од њих.
