Од помпезних најава историјског договора између америчког председника Доналда Трампа и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, у року од неколико минута није остало ништа.
Самит два лидера, други по реду (први је одржан пре осам месеци у Сингапуру), одржан у престоници Вијетнама Ханоју, напрасно је прекинут. Амерички председник одлучио је да се врати у Вашингтон уз речи да Сједињене Државе нису вољне да испуне Кимов захтев за укидање свих санкција без севернокорејске обавезе на општу денуклеаризацију.
Трамп је новинарима рекао да је од Кима затражио да учини више у погледу денуклеаризације, а да овај на то није био спреман.
„Понекад морате да се окренете и одете“, рекао је Трамп.
Према речима америчког председника, преговори су пропали након што је Северна Кореја затражила уклањање свих међународних санкција у замену за затварање нуклеарног полигона Јонгбјон. Међутим, Трамп и амерички државни секретар Мајк Помпео изјавили су да САД нису вољне да постигну споразум, а да се Северна Кореја не обавеже да ће се одрећи тајних нуклеарних постројења изван Јонгбјона, као и програма развоја ракета са нуклеарним бојевим главама.
„Ради се о санкцијама. У основи, они су хтели да санкције буду укинуте у целости, а ми то нисмо могли да учинимо. Они су били вољни да пристану на велики део наших захтева, али не можемо због тога да укинемо све санкције“, рекао је Трамп.
„Радије бих то урадио како треба, него што бих то урадио брзо“, истакао је Трамп, поновивши свој ранији став да брзина није важна.
Оба лидера напустила су место састанка веома брзо, у року од неколико минута, након што су ручак и церемонија потписивања споразума отказани.
За овакве самите није уобичајен тако нагли прекид, каже некадашњи дописник листа „Политика“ из Вашингтона Милан Мишић.
„Такви самити се обично утаначе. Њихов исход се утаначи пре него што се лидери састану. Из тога произилази да се неко није држао договора, односно да се предомислио у последњи час. Треба приметити да је овај самит припреман свега десет дана, за разлику од претходног који је припреман пуна два месеца.“
У светлу тог искуства, додаје Мишић, требало би кренути испочетка и помирити жеље и могућности обе стране. Оно што је добро јесте да мораторијум на севернокорејске нуклеарне пробе, који је договорен у Сингапуру, остаје на снази што значи да Северна Кореја неће проширивати свој арсенал.
„Они су на основу договора из Сингапура демонтирали неке инсталације и постројења, али чињеница је да су демонстрирали могућност да њихове ракете могу да стигну и до америчких обала, па им пробе више нису ни потребне. У позадини остаје и чињеница да Северна Кореја, оваква каква јесте, не може себи да дозволи да се одрекне тог нуклеарног арсенала, јер је он полиса осигурања за опстанак режима“, сматра Мишић.
На југу Корејског полуострва вест о пропасти самита у Ханоју зазвучала је алармантно. Јужнокорејска агенција Јонхап саопштила је да је безбедносни сат враћен на почетак, додајући да се напори на обуздавању нуклеарних амбиција Севера сада налазе на прекретници.
Исход преговора у Ханоју могао би да донесе неуспех и јужнокорејском председнику Мун Џае Ину, чији планови за веће заједничко ангажовање две Кореје зависе од денуклеаризације Севера.
Мун је планирао да представи нове планове за веће ангажовање са Севером на заједничкој церемонији обележавања стогодишњице корејског устанка против јапанске окупације, која је би требало да се одржи 1. марта.
Јужнокорејски медији преносе да Мунови предлози указују на жељу да две Кореје преузму водећу улогу у будућности потенцијално денуклеаризованог полуострва. На то указује и Мунова изјава на седници Владе јужне Кореје ове недеље:
„Више нисмо на периферији историје. Надам се да ћемо отворити нову еру с поносом и уверењем да снага у одлучивању и отварању у наредних 100 година почива у нама.“
И Мишић наглашава да је до отопљавања између две Кореје дошло без америчког посредовања.
„Ако ствари остану овакве какве су сада, има још места да се то попуштање затегнутости продуби. Оно што свакако јесте разочарење, то је да је изостало оно на шта се, чини ми се, највише рачунало, а то је да би могла да се потпише формална декларација о завршетку рата, чиме би Америка и Северна Кореја, па и Јужна Кореја, изашле из формалног ратног стања“, каже он.
Доналд Трамп се у Америку враћа без „мира нашег доба“, да парафразирамо речи британског премијера Невила Чемберлена, а тамо га чека и чињеница да је сведочење његовог бившег адвоката Мајкла Коена готово засенило самит у Ханоју.
Сведочећи пред конгресном комисијом нешто више од месец дана пре него што ће отићи у затвор због низа финансијских прекршаја, Коен је изнео низ шокантних оптужби на рачун америчког председника.
Према Мишићевим речима, Коеново сведочење је засенило самит и Трампу доста одузело на публицитету.
„Утисак је да ће се Трампови политички, па и легални проблеми продубити у предстојећем периоду, што ће свакако одвући и његову и пажњу његовог најближег окружења од Кореје“, сматра Мишић.
Подсећања ради, Ричарду Никсону није помогло ни то што је нормализовао односе са Кином и извукао војску из Вијетнама да одвуче пажњу од афере Вотергејт. Шта ће се тек догодити са Трампом који се у Вашингтон враћа празних руку.
