Према подацима Управе за контролу над иностраном имовином Министарства финансија САД, на санкциони списак је укључено шесторо држављана Венецуеле, за које САД сматрају да су нарушавали људска права и бавили се другим злоупотребама за које Вашингтон традиционално оптужује Владу Николаса Мадура.
На списку су сада и главни командант Националне боливарске гарде Ричард Хесус Лопез Варгас, директор Националне полиције Кристијан Абелардо Моралес Самбрано, командант зоне „Тачира“ Хосе Леонардо Нороњо Торес, командант стратешког одбрамбеног региона „Гајана“ Хесус Рамија Матиља Оливерос, командант зоне „Боливар“ Алберто Бурмудез Ваљдереј и командант специјалних снага Националне полиције (ФАЕС) Хуан Мигел Домингес Родригез.
Према наводима Министарства финансија САД, особе са списка су наводно спречиле испоручивање хуманитарне помоћи Венецуели 23. фебруара.
У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника државе Николаса Мадура, недуго након што је положио заклетву. Два дана касније председник Националне скупштине Венецуеле Хуан Гваидо прогласио је себе за привременог шефа државе, а то су подржале бројне западне земље на челу са САД, као и низ латиноамеричких држава.
Мадуро је саопштио да је он уставни председник Венецуеле, а Гваида је назвао „америчком марионетом“. Русија, Кина и друге земље подржавају Мадура као легално изабраног председника Венецуеле.
Венецуеланска опозиција је 23. фебруара покушала да достави у ту земљу хуманитарну помоћ уз подршку САД, али је Мадуро категорички одбио ту помоћ сматрајући је провокацијом, односно покрићем за агресију против његове земље. У светлу кризе Мадуро је раскинуо дипломатске односе са САД и Колумбијом.
