Наиме, истраживање о позитивном утицају мачака објављена је управо на данашњи дан, јер се 1. марта обележава Светски дан мачака.
Како се наводи, фелинотерапија — лечење болести приликом контакта са мачкама, није општеприхваћена метода лечења, а ефекат се углавном постиже вером у то да таква метода има лековита својства. Истовремено, истраживање показује да присуство мачке свакако изазива позитивне емоције и опушта, иако праве лекове никако не треба заменити овом терапијом, објашњава психотерапеут Варвара Калињина.
Према њеним речима, мачке реагују на човекову температуру и његов притисак, тако да често леже на болним местима, где је у току запаљење, а власници то погрешно схватају као процес лечења.
Истовремено, педагог Марина Шилова тврди да мачке заиста могу да ублаже бол загревањем одређеног дела тела на којем леже, што се може упоредити са физиотерапијом, али тај ефекат је краткотрајан и може довести до нежељених последица у случају контраиндикација.
Шилова је навела да се мачке користе у психотерапијском лечењу деце, али само као помоћна метода, а при том треба имати на уму и негативне последице као што су алергија или пак могућа агресивност животиње.
„Мачке су карактеристичне животиње. Ако је дете повуче за реп, мачка може да га огребе. У сваком случају, ако су наши пси навикли да их гњавимо, на пример лабрадори, који су често укључени у ове методе, са друге стране мачке могу да побегну или огребу“, објаснила је Шилова.
Осим помоћи приликом психотерапијског лечења, мачке помажу човеку да се осећа сигурније у комуникацији са другим људима, сматра сарадница на Факултету за психологију МГУ „Ломоносов“ Јелена Фјодорович.
„Да би се опустили, нама је потребан тактилни контакт. Осећамо се сигурније ако помилујемо некога, ако се наслонимо. То нам улива подршку. На пример, непријатно нам је да разговарамо са другом особом. Бринемо се како изгледамо, шта говоримо. А ако је ту мачка, она преузима улогу посредника, јер одједном постоји предмет разговора. Можете прво разговарати о нечем безазленом, рецимо о мачки. На тај начин нисте у контакту директно са човеком, већ је животиња посредник“, каже Фјодоровичева.
Она наглашава и да је при избору кућног љубимца потребно схватити да су за миран живот мачке у стану главни услови стабилно окружење и предвидљивост простора и власника на које је животиња навикла.
