Вашингтон је у Боготи доживео велико разочарање јер чак ни представници држава које су месецима осуђивале Венецуелу нису пристале на интервенцију као опцију, оценио је у емисији „Свет са Спутњиком“ др Дејан Михаиловић, професор на престижној мексичкој академској установи Технолоџико де Монтереј, који се укључио у програм директно из Мексика.
Бивши амбасадор и професор на Факултету за пословне студије и право у Београду др Душан Васић подсетио је да чак ни Лима група, на чији је састанак опозиционар Хуан Гваидо, који се прогласио за председника на улици, дошао са потпредседником САД Мајком Пенсом, није потписала декларацију којом се допушта опција војне интервенције у Венецуели.
Васић види још један важан моменат зашто се САД неће усудити на војну интервенцију — ако би се на то одлучиле окренуле би против себе читав амерички континет. То је немогуће и јер је Доњи дом Конгреса САД усвојио закон који онемогућава примену ванредног стања које је Трамп завео поводом ситуације у Мексику, каже Васић.
„Даље, Трамп је почео да води идеолошки рат да Америка мора да уништи социјализам. Притом, карикатурално је да је странка „Народна воља“, којој припада Гваидо, примљена у Социјалистичку интернационалу, а њега је Трамп оквалификовао као десничара. Да би показао да је социјалиста који је десничарски оријентисан Гваидо је направио економски програм, чија је поента економски либерализам, што сам народ у Венецуели неће прихватити“, примећује бивши амбасадор.
Гваидо био на обуци у Србији
Коментаришући наводе да је у догађаје у Венецуели прсте умешао и Центар за примењене ненасилне акције и стратегије (КАНВАС), чији је оснивач бивши отпораш Срђа Поповић, Петровић истиче да Поповић ни не крије да му је Гваидо пријатељ.
Говорећи о Гваидовој биографији, Васић каже да је он после студија машинства отишао у САД, где се школовао на Универзитету „Џорџ Вашингтон“, и да је завршио политичке науке. Након тога боравио је у Србији, 2005. или 2006. године, где је прошао припреме, а након тога ишао је и на обуку у Мексико.
Партија „Народна воља“, чији је Гваидо члан, основана је 2009. године, а он лично је први пут ушао у Конгрес 2014. године. Притом, његова партија у Конгресу има свега 14 посланика и по снази је четврта опозициона странка. Кад је дошао ред на „Народну вољу“ да изабере председника Парламента избор је пао на Гваида, јер је лидер те партије у затвору, објашњава Васић и додаје да је тек тада Гваидо показао за шта је припреман у Америци.
Четири „велика греха“ Венецуеле
На питање које су варијанте за решење кризе у Венецуели после свега у игри, Дејан Михаиловић оценио је да ће власт и опозиција највероватније морати да седну за преговарачки сто.
Он истовремено напомиње да је читава бука у вези са Венецуелом производ дугогодишњег тихог унутрашњег превирања. али и економског рата који се већ деценијама води против те земље.
Михаиловић разлоге за тај рат види у чињеници да је Венецуела земља са највећим резервама нафте на свету, трећа по резервама злата, али и у „четири њена велика греха“.
„Најзначајнији је довођење у питање неприкосновености долара као јединог начина плаћања на тржишту енергената. Грехови су и иницирање стратешког партнерства са Русијом и Кином, јасан антиимперијалистички став као смерница спољне политике и заговарање нових интеграција у Латинској Америци које се не би одвијале под туторством Вашингтона. Мало ли је?“, наводи Михаиловић.
Истраживач Института за европске студије Рајко Петровић разлог сурове стварности деценијама присутне у латиноамеричким земљама види у томе што су САД показале да су „нека врста предатора у политичком свету“ и да су спремне да се користе свим методама и средствима да остваре своје циљеве.
Он истиче да је Венецуела изузетно важна тема за САД јер је реч о земљи из комшилука која се до те мере супротставила политици Вашингтона да је угрозила имиџ Вашингтона у свету, а посебно на латиноамеричком континенту.
„САД више од једног века доследно спроводе Монроову доктрину где су под плаштом наводне заштите Северне и Јужне Америке од европског империјализма јасно ставиле до знања да тај простор сматрају својим, а током протеклих деценија и показале да им не пада на памет да дозволе било којој латиноамеричкој држави да се самостално развија и да се одупре интересима Вашингтона“, образлаже Петровић.
Шта год да се деси у Венецуели имаће глобалне последице, тврди он.
„Са једне стране, САД не желе да направе грешку која би пољуљала њихову репутацију, јер знамо колико је за њих био штетан пример Кубе која је успела да се отргне америчком загрљају. Уколико би Венецуела успела да одоли притиску, а Николас Мадуро остане на власти, то би у психолошком и идеолошком смислу био велики ударац за САД и послало јаку симболичну поруку за све латиноамеричке земље да могу да се одупру утицају САД, а поготово ако међусобно сарађују. На другој страни, што се тиче евентуалне војне интервенције за сада треба искључити ту опцију, али Венецуела ионако има превише унутрашњих проблема“, констатује Петровић.
Душан Васић стога сматра да ће Вашингтон решење потражити у одржавању врло оштрих санкција против Венецуеле како би Мадура довео до пораза на неким следећим изборима.
„Економско исцрпљивање Венецуеле је за САД једини излаз којим ће моћи да се извуку, а да не претрпе већу штету“, закључује Васић.
