Иницијатива шефова дипломатије три државе о стварању механизма консултација министара одбране је својеврсна реакција на агресивну политику САД и њихових савезника, као и на несмотрени излаз САД из уговора о ракетама средњег и кратког домета.
Идеју о стварању механизма је на завршној конференцији за медије изнео кинески шеф дипломатије Ван Ји. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је потврдио речи кинеског колеге. У овом формату биће разматрана могућност стварања консултативног механизма министара одбране три кључне евроазијске државе.
Уколико дође до реализације ове замисли, она ће ојачати улогу формата Русија—Индија—Кина (РИК) у потрази за решењима кризних ситуација, сматра генерални директор Центра политичких информација Алексеј Мухин:
„Форма комуникације на нивоу шефова дипломатије предвиђа координацију деловања које ће зауставити ескалацију оружаног конфликта, где год да до њега дође, као на пример између Индије и Пакистана. У последње време Америка јача своју војну моћ и једнострано је одлучила да напусти споразум о ракетама кратког и средњег домета. Пред Русијом, Индијом и Кином се појавила директна опасност по безбедност. Управо зато, како би деловање било координисано са циљем превентиве даље агресије, предложен је радни формат деловања војних министара. У овоме нема било чега што би могло довести до геополитичког дисбаланса“, објашњава руски стручњак.
Експерти засад не прогнозирају како у пракси може изгледати овај нови консултативни механизам у оквиру „троугла“, јер свака од земаља има своје интересе. Али овај формат због своје геополитичке „тежине“ може да се претвори у један од најутицајнијих на свету, сматра војни аналитичар, пензионисани генерал-мајор Павел Золотарјов:
„Логичан је састав учесника, јер се ради о три највеће државе на евроазијском тлу. Некада се политички и војни циљеви не подударају и то је уобичајено, али ово не би требало да буде отежавајућа околност за одржавање консултација. Заправо, овакви механизми се баш зато и успостављају. Постојање противречности је нормално, а задатак војног ресора је да учини све да оне не прерасту у отворени конфликт. Увек је могуће наћи заједничке тачке, тим пре што се позиције Русије, Кине и Индије поводом кључних питања регионалне безбедности подударају“, истиче војни експерт.
Директор Центра руских студија кинеске Академије за друштвене науке Ма Јоуђуен у изјави за Спутњик истиче да нови механизам може повољно утицати на успостављање поверења између Кине и Индије:
„Последњих година се руско-кинески и руско-индијски односи успешно развијају, али на путу развоја кинеско-индијских односа још увек се налазе бројне тешкоће. Конкретно, инцидент на висоравни Доклам изазвао је највише проблема. Сада Кина, Русија и Индија раде на стварању механизма сусрета и консултација министара одбране и дипломатије. Формирање механизама сарадње може у значајној мери да спречи и контролише факторе који доводе до конфликата. Непостојање оваквог механизма у овом тренутку повећава вероватноћу трвења између Кине и Индије. Зато је неопходно створити механизме консултација на министарском нивоу“, закључује кинески стручак.
