Ко каже да Рамуш Харадинај не исцртава нове границе на Балкану? За разлику од свог некадашњег саборца у терористичкој ОВК, а сада архинепријатеља у борби за власт на Косову и Метохији — Хашима Тачија, Рамуш Харадинај не бави се цртањем граница између Србије и Косова, већ између империја.
Тако је, у интервјуу који је дао за косовски јавни сервис, Харадинај исцртао границу између Русије и Америке, позиционирајући територију чији је премијер, Косово и Метохију, као предстражу западног света, прву брану против „руског малигног утицаја“.
На питање новинара о евентуалном повлачењу америчких трупа из базе „Бондстил“, Харадинај је одговорио да ако Америка такве планове има, претходно ће оспособити Косово да се брани јер је ту „граница с Русијом“.
Свима је преко главе глупости које говоре и Харадинај и Тачи и Љимај и сви остали, коментарише Харадинајев покушај редефинисања балканске политичке географије председник Одбора за КиМ Скупштине Србије Милован Дрецун.
„Евидентно је да су се заиграли и преиграли и да се Харадинај укључује у нешто чему није дорастао. Обичан криминалац, бандит и терориста не може да се бави озбиљним политичким темама, па су у том смислу и овакве изјаве смешне. Мислим да о томе уопште не треба ни говорити. Он је у више наврата последњих година, како се заоштравало геополитичко сучељавање између САД и НАТО-а са једне и Русије са друге стране, покушавао да Косово представи као некакав истурени одбрамбени положај Запада према Русији, односно према Србији“, каже он.
Између Србије и Русије погрешно је постављати знак једнакости, наглашава наш саговорник.
„Србија је самостална земља, води своју политику, штити свој интегритет, залаже се за мирно решавање косметског проблема, а у томе има подршку свог стратешког партнера, Руске Федерације. Али ово је наша територија. Србија је земља која ће водити самосталну спољну политику уз подршку својих савезника. На првом месту, то је свакако Русија“, каже Дрецун.
Харадинајев покушај да игра на антируску карту на Западу смешан је и тужан и самим западним политичарима, закључује Дрецун.
